Politika > G17+: Obnova Lemeške banje

Nastavljajući tradiciju da se bavi zaboravljenim temama i problemima na koje nije usmerena pažnja javnosti, Gradska organizacija G17 PLUS Sombor, te njen Ekonomski tim, odlučili su da se posvete tematici od lokalne važnosti, a koja govori o potencijalu, eventualnom oživljavanju, nekada vrlo poznate, Lemeške banje. Vojvodina kao regija ima veliki broj banjskih lečilista. Većina banja raspolaže dobrom infrastrukturom i tradicijom u lečenju i turizmu, ali postoje i takve  koje su u proslosti bile razvijene, ali vremenom, nebrigom, zapustene ili iz drugih razloga ugašene. Među takve spada i Lemeška banja koja se nalazi u Svetozar Mileticu, nedaleko od grada Sombora. Lemeška banja se nalazi na bačkoj terasi na nadmorskoj visini od 93 metra. Banja je izgradjena 1885 godine. Napravljena je kupališna zgrada sa drvenim mostom slična onoj koja je danas na Palićkom jezeru. Oko jezera je bio zasađen park, a po jezeru se moglo voziti jedrilicama. Turisti su dolazili u velikom broju i samoinicijativno su se premazivali lekovitim blatom i kupali u jezeru. Tadašnja mesna uprava i nekoliko ljudi koji su uzeli prostor u zakup sagradili su kupališnu zgradu sa kadama, a vodom su se snabdevali iz termalnog izvora. Tadašnji mesni lekar poslao je uzorak vode na analizu a sačuvana je i jedna analiza iz 1928 god. koju je izvršila Kraljevska hemijska labaratorija u Beogradu. Na osnovu analize vode, Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Beogradu dao je mišljenje o njenoj lekovitosti , labaratorija je izvršila i ispitivanje peloida, čija su se svojstva takođe pokazala lekovitim. Davne 1929. Državna hemijska labaratorija je zaključila da se voda može koristiti u balneoterapiji i to za kupanje, kao dodatno sredstvo lečenja u sklopu medicinske rehabilitacije kod sledećih oboljenja: hroničnog inflamatornog, degenerativnog i ekstraartikularnog reumatizma i posledica trauma. U današnjem stanju Lemeška banja postoji samo kao trag prošlosti, a uski put oivičen drvoredom srebrnih topola i stoletnih platana ne vodi nigde. Tim za ekonomiju G17 PLUS izražava nadu da će se ovo pitanje aktualizovati, a kao svoj doprinos najavljuje tribinu koja će se održati u Svetozaru Miletiću, a koja može sloviti : „Lemeška banja-nekad i sad - odgovori i rešenja” - piše u saopštenju Gradskog odbora G17+. 

savamajstor
@ Sre, 31.03.2010. 11:37
savamajstor
Сваку иницијативу за опоравак, а што за собом повлачи и радна места свакако треба поздравити и помоћи. Приметно је да се Ваш економски тим појављује са идејама, како да се покрене оно што може да доноси корист и отвара могућности да се лјуди запосле.

У вези са тим Вашим настојањима, већ дуже време се спремам да Вам предложим да се позабавите и покушате решити нашу Кљајићевачку енигму са нестанком Друштвеног пољопривредног предузећа. О томе имате тему на овом сајту и мало ме чуди да са Вааше економске стране нема израженог интересовања.
Ви као економски тим Г-17 ( незнам где је на тастатури плус) вероватно имате и правника у Вашем тиму, па бисте могли помоћи да напокон одгонетнемо, како је могуће, да је у правном и привредном систему Србије били могуће да нестане једно друштвено предузеће, а да исто није продато, нити је имало сагласност за било какву пререгистрацију у приватну Земљорадничку Задругу.

 Ви би сте као странка посебно требали бити заинтересовани за овај случај из више разлога :
   -  Економија и приватизација је ресор који покрива Ваша странка.
   -  Пререгистрација ПП Кљајићева је урађена на основу непотпуних и фалсификованих докумената који су поднети тадашњем Трговинском Суду на оверу.
   _  Више од 300 бивших радника и пензионера ПП Кљајићева неможе да оствари своје право на део акција друштвеног предузећа које се по закону мора продати .
   _  Више стотина коопераната који су у протеклом периоду, кроз разне видове сарадње, допринели развоју ПП "Кљајићева" онемогућени су да постану задругари и поред тога што то изричито предбиђено чл. 92. Закона о Задругама , а на основу ког је , уз Вашу помоћ , урађена незаконита пререгистрација.
    _  Делови некадашњег ПП "Кљајићева" су већ затворени ( МЛИН ) а други су у припреми да доживе исту судбину (ФАРМА)
    -  Делови некадашњег ПП "Кљајићева " су годинама били изнајмљивани приватним фирмама и где се одвијала нелегална производња.
   -  Дугови ПП "Кљајићева" који датирају још из 1998.г. !!?? а који су последица договореног Стечаја, још увек нису измирени. Ко је преузео дугове ако је дужник више не постоји.
   _  Садашња задруга је дужна Градском буџету 422.000 евра по основу закупа државног обрадивог земљишта.

   Све ово су вероватно довољни разлози како би се Ваш тим позабавио и нашим проблемима и евентуално понудио нека решења у интересу свих грађана али и саме задруге.

   Уколико имате намеру да се подробније упознате са свим горе наведеним, Удрушење бивших радника и пензионера ПП "Кљајићева" Вам стоји на располагању .

 бранко .
branko558
@ Sre, 31.03.2010. 13:06
branko558
Branko brate... Ako se obratiš ekspertima, uopšte više neće biti potrebe za polemikom... Oni stvari završavaju do kraja. posle njih sve bukvalno nestane.
CELTIS
@ Pet, 02.04.2010. 14:45
На нашу жалост, у праву си celtis

Немој да бринеш много, нисмо ми овамо више толико наивни па да поверујемо у све што се пише. Живот нас је опекао жестоко, већ годинама се повлачимо по којекаквим " институцијама" и рупчагама ове усране и још увек неуређене државе. (ово се искључиво односи на власт и институције)
Управо зато се и обраћам наводним експертима, не само овима из Г17, већ и свим оним "поштењацима" из других странака, како "патриотских" тако и оних "непатриотских" а резултата нема. Само ћуте и мудрују, као они су нешто паметни и имају решење за све проблеме, само кад дођу на ВЛАСТ. Гади ми се та врста лицемерства и дволичности, и зато хоћу да их све подсећам и упозоравам да су сви одговорни и да је крајње време да нешто ураде.
На очиглед свих, нестало је једно огромно предузеће, нема га више, како и јел могуће да експерти то незнају?? Наравно да није могуће, све знају и дебело у томе учествују, само се праве да незнају.

Између других грађана који проживљавају и доживљавају исто што и ја нема велике разлике осим једне.
Они трпе и ћуте, а ја исто трпим али нећу да ћутим.

 Бранко .
branko558
@ Pet, 02.04.2010. 18:49
branko558
Odgovor na temu Premeštanje teme