Sport > In Memoriam: Miroslav Kostić Kole (1960 - 2017)

Foto 32466 Oproštaj od fudbalskog zanesenjaka
Lako se moglo desiti da Miroslav Kostih Kole postane svetski poznato ime u fudbalu. A nije. Ne zato što mu je nedostajao talenat, nego zato što je bio velik i nepopravljiv zanesenjak, koji nije mario za veliki novac i slavu. Njegovo shvatanje igre razlikuje se umnogome od shvatanja fudbala njegove generacije, a pogotovo sadašnje. Za Koleta je fudbal bio i ostao samo velika ljubav. Fudbalu je dao sve. Igrao je za sebe, ali je publiku voleo iznad svega. Ona je dolazila na stadione u velikom broju, znajući da će je uveseliti svojim potezima, koji su ponekad ličili na mađioničarske trikove. Njegov smisao da oseti slobodan prostor, te da sa loptom učini ono što svi očekuju, da je smesti iza leđa golmana, je osobina koju imaju samo veliki asovi. Čak i onda kada su ga treneri postavljali da igra u bekovskoj liniji, iako je izrazit golgeter. Kole je i tu ulogu igrao besprekorno. Posedovao je izuzetnu brzinu i nepogrešiv osećaj da svaku loptu koja se odbije od golmana, ili nekog igrača, što se u fudbalskom žargonu zove otpadak pošalje tamo gde je najradije voleo da je vidi, u protivničkoj mreži. Zbog svega toga dugo godina je bio miljenik publike u Kolutu, Čonoplji, Somboru, a jedno vreme i u Nemačkoj. Rano je Kole osetio čari fudbalske lopte. Imao je samo dvanaest godina kada je zaigrao u pionirskoj ekipi kolutskog Jediistva. Igrao je samo šest meseci u Kolutu, pa ga put dovodi u Slogu iz Čononlje, gde ostaje do 1982. godine. Tada je dobio priiamljivu ponudu od FK Radnički Sombor. Bila su to zlatna vremena somborskog ligaša, u kome je Kole igrao sa velikim zadovoljstvom punih sedam godina. Rado se sećao tih vremena i svojih kolega Ðukića, Samardžića, Trkulje, Kartalije ... Tada su odigrali nezaboravnu utakmicu sa univerzitetskom reprezentacijom Brazila i pobedili sa 3:0. Radnički je bio u vrhu Treće lige, a njegove tribine uvek su bile popunjene, jer se igrao dobar fudbal. Svoj pun doprinos davao je i neumorni Kole. Nemiran duh odveo ga je u Nemačku, gde je u jednom klubu niskeg ranga bio najbolji igrač i strelac. Za njega je to bio samo izlet u nepoznato i mala fudbalska avantura. Vratio se u Slogu, gde je i završio karijeru. Tih godina su Čonopljanci igrali u velikom stilu sa željo da se plasiraju u Vojvođansku ligu. To su 1996 i ostvarili, u velikoj meri zahvaljujući golovima Kostića i njegovoj izvanrednoj igri. Ostaće upamćena utakmica sa somborskim PIK-om. Na stadionu Sloge bilo je nekoliko hiljada gledalaca, koji su zajedno sa pobednicima pojeli vola na ražnju. Igrao je Kole još nekoliko sezona, a kada je napunio 40 godina rešio je da okači kopačke o klin. Bile su to najteže godine u životu ovog dobrog čoveka, pre svega, a onda odličnog fudbalera, oca dve predivne devojčice i uzornog supruga. 
Ovih dana prestalo je da kuca srce našeg Koleta, preselio se u večnost, u društvo velikih fudbalera, koji su godinama živeli za Radnički Sombor, čonopljansku Slogu, da, možda, sa njima igra večno zanesenjački fudbal, pun ljubavi i zabave, upravo onako kako je Kole to voleo. Neka mu je večna slava i hvala od njegovih kolega, prijatelja i zaljubljenika. 
FK Radnički Sombor i FK Sloga Čonoplja
savamajstor
@ Pon, 13.11.2017. 22:56
savamajstor
Odgovor na temu Premeštanje teme