Duško Sekulić > БЛИЖЕ ХОРИЗОНТУ

Лети, кад сутон обоји хоризонт у црвено, пењали бисмо се на бедем који је оивичавао степениште на улазу у зграду. Једино смо са те висине могли видети обрисе Мечека, планине у чијем се подножју настанио мађарски град Печуј. Њива, преко које смо посматрали даљину, чинила је леву-непарну страну наше улице. Ту јој је био почетак. Деловало је да јој је крај баш тамо где нам Вилањско горје прекида поглед.

У јулу месецу на њиви су ницали бункери од сламе. Вешто послагане четвртасте бале служиле су као скровиште од напада натрулих плодова парадајза и од, много опаснијих, неправилних комада, жегом спечене, црнице. На њиви је беснео прави правцати рат који је за последицу имао ожиљке од стрњике на потколеницама јуришника, као и црне флеке на кадама и лавабоима наших купатила.

Зими је наша њива постајала још већа. Њен крај се није могао видети чак ни са бедема. Снег би уз помоћ северца правио бескрајну порцуланску тепсију, бескрајнију и од наших маштања. Бела њива имала је свој пад. Почетак улице тек у зиму би се показао вишим од њеног краја. То нам је пружало могућност да, седећи на плехнатом поклопцу расходованог шпорета на дрва, за тили час стигнемо са једног на други крај улице. Чинило нам се да смо имали само мало већи залет да бисмо могли отклизати до хоризонта, чија се линија једва наслућивала.

Око поднева, кад се Сунце расани, на нашој снежној писти отвориле би се рупе величине дечјег срца. Кроз њих је дисала, тек проклијала, млада пшеница. Док се Сунце не умори, а ране на снегу не зацеле, ми бисмо седели у кругу нестрпљиво чекајући да по ко зна који пут у току дана оседламо своје лимене ћилиме.

Данас сам се попео на бедем. Хоризонт ми се чини ближи него раније. Одаљио се о Вилањског горја. На њиви нема снега, ни деце. Кроз зарђали плехани поклопац, од шпорета на дрва, провирује коровска клица. Тишина ужасно гласно одзвања. Северац разноси уздахе по равници.

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Uto, 28.01.2020. 09:19
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka