Duško Sekulić > ЛАСТЕ

Долетеле ласте из далека. Протеране, мимо своје воље оставиле гнезда и гнездишта. Без компаса, на крилима ветра, залутале, изгубиле снагу, спустиле се негде у равницу. Бауљају дугим улицама, скривају се ноћу под стрехама, надају се да ће полетети.

Ускоро ће наступити зима. Никад нису биле у равници, поготово не пред хладне дане. Већина их има танко перје. Већи део тек се испилео. Зато им је понестало снаге.

У равници налегле се вране. Чим полете небо се зацрни. Јато врана - сила над силама. Сама врана – бедна кукавица.

Подигле се вране против ласта. Не дају им стрехе, ни зрневље. Терају их са својих бунара. Креште злобно као лешинари, планирају снег да окрваве.

На улице страх се настанио. Мржња срамно цвркут надгласава. У бездан се претворила јава. Од стрепње су снови ишчезнули.

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Čet, 28.11.2019. 11:37
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka