Duško Sekulić > ЛЕПОТА ГОРЧИНЕ

   Укипиле су се казаљке као шајка зими на каналу. На црном дашчаном молу стоји велики глумац. Клеше себи бисту за живота. Варничи сваки додир длета и дијаманта. Покрај глумца низ менору сливају се беле провидне завесе. Из прашњаве грамофонске хорне допире рајска хармонија. Танани звуци клавира испреплетени са гласним људским уздасима.

Он глуми. Мирна колона људи корача ка смрти. Њихове крваве сенке прљају фасаду. Он глуми. Бравурама испраћа мученике.

Ваздух заудара на плин. Плаву свеску мастило натапа сећањима једног дечака. Дечак крај глумца непрекидно расте. А он глуми.

Ово више није игра. Четвртину дана један човек је провео на сцени живећи туђи живот, беспрекорно проживљавајући пакао холокауста, неизвесност сеоба, индентификујући се са губитком својих најближих.

Ово више није игра. Ово је савршенство, бајка, катарза. Све друго је остало исто. Чак и зло. Увек исто. Semper idem.

menjano pre 2 nedelje
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Ned, 24.11.2019. 16:29
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka