Duško Sekulić > КЕСТЕЊЕ

Како дође новембар, тако се створише услови за смену у окну. Групи голобрадих младића ово је прво такво искуство. Огрнути у смеђе непромочиве бунде, гласни и куражни наоко делују искусни и храбри. Половина једне јесени и пар дана озбиљније кошаве створили су им лажну слику моћи. У дубини душе скупина младића још увек је зелена.

Мрачна вертикала за јуноше представља непредвидиви изазов. Што дубље силазе у глотло све се већи немир осећа, све је мање ваздуха за оне најситније међу њима, све више расте температура. Као да је неко подложио испод дна, којег никако да дотакну. Најглаватији, и најтиши, младић покушава да подигне руку из теснаца и напипа непостојећи шлем. Пожелео је да упали лампу на челу, које нема. У бездану тиња недовољна искра. Не види се прст пред оком. Обрушава се гареж са зидова тунела. У плућа успаничених мусавих делија уселио се дим. Најјачи тек понекад кашљуцну, оним мало слабијима већ искачу вене по нељубљеном врату, а они најкрхкији пуштају крике од којих им пуцају бунде и темена. Што дубље силазе све су ближе магми. Усијање топи чизме гумењаре. Све је више места, а све мање ваздуха. Спасилачке екипе извлаче ошамућене десетине. Беле им се очи и искривљени осмеси. Поједина напукла тела избацује лава на површину. Мирис паљевине надгласава јауке. Окупљени свет пали безброј црвених лампиона. Млади новембар пламти. Огарављена табла са натписом „Срећно“ стоји неистопљена изнад улаза у окно. Прелепо вече!

menjano pre 2 nedelje
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Pon, 04.11.2019. 09:53
Prethodna blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka