Duško Sekulić > ЈУТРО НА КАНАЛУ

Издужено вијугаво мусаво огледало. Златна тршчана харфа залепљена за сребрни сталак. Половина металик-зеленог срца, који личи на повијени врат дивље патке, вуче за собом велико латинично слово „V“. Локвањ се стиди сопственог изгледа. Ноге му усидрене у дубоки муљ. Лице му је прекривено гроздовима брадавица. Огромна жаба му спава у наручју. Човек-паук снажно замахује и баца нит далеко испред себе. Предуго гледа у једну тачку на западу. Сунце му заскочило на кркаче. Гвоздени зарђали старац се разгибава, прави шпагу. Крцкају му кости као дрвени пружни прагови. Длановима додирује табане. Не зазире од сирене која допире из даљине.

Чини ми се да сам одавно будан. Фотографишем сопствену сенку и шине. Држим се за руку са самоћом, да не паднем. Почео сам да примећујем јесен. Досад сам знао само за основне боје и још можда две или три.

Огромно је небо. Ипак нема плаве у огледалу. Само безброј нијанси златне и тужно-зелене, боје врата дивље патке у јутро кад Сунце заскочи самцу на кркаче и кад харфа ћути чекајући ветар.

menjano pre 3 nedelje
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Sre, 23.10.2019. 12:57
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka