Duško Sekulić > СЛОБОДА (У част Дана ослобођења)

Касни бели коњ. У шпалиру тихују плишане мазге. Умиру. Ослинављене вратове стежу им кравате са мотивима четворолисне детелине. О, где ли је бели коњ? Распашће се пунђе сувим бођошима. Стидљиво цвиле напрегнуте укоснице. Што га нема? Овлажио барут у ракетама за ватромет. Растегао се фитиљ дуже од леније. Што га нема? Можда лута. Магла никад гушћа није била. Испарава суза из ђубрета. Засушили сви бунари и појила око града. Неће стићи. Истањене потковице, а клинови зарђали. Крвав траг се види у даљини. Нема каса ни галопа без поклича. У шпалиру мазге ћуте. Уморне су од чекања. Нема данас белог коња, ни слободе. Предали се најхрабрији. Уздигли се најлошији. Дизгине је хуља стегла. Под блатом је семе златно, ал` не клија. Дан је кратак . Ноћ предуга. Удахнути треба брзо и кренути ка слободи. Не чека се бели топот под јорганом. Увенуће сви бођоши, занемеће сви звоници за час тили. Загрмимо, запевајмо из свег гласа. У противном ридаћемо годинама.
menjano pre 4 nedelje
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Pon, 21.10.2019. 10:51
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka