Duško Sekulić > СОБА

 - Уђи, остави коверат, изађи и настави да радиш!

- Већ је први? Како изван собе време брзо лети.

- Надам се да ниси саркастична.

- Нисам. Само ми се учинило као да сам у соби била пре пар дана. Колико данас да оставим?

- Сама израчунај колико је десет одсто од уплате за овај месец. Доћи ћу сутра. Ако ти се не јавим то значи да ни овог пута ниси оманула. Поштујем што не желиш да се понижаваш за тако мале паре. Морам ти рећи да се то и горе веома цени. Доћи ће то на наплату једног дана. Лојалност централи може само добрим да ти се врати.

- Осећам да не размишљају све колеге исто као ја. Тензија лебди у ваздуху. Изгледа да им је прекипело и да не желе више да долазе у собу.

- Не секирам се због тога. Притегнућу. Нека буду срећни што нисмо повећали на петнаест или двадесет одсто. Знаш ли ти колико њих би дало и више само да се запосле. Стока незахвална! Обрати пажњу ко је најгласнији.

- Не бих да се мешам у то. Не бих са њима да улазим у проблем. Ионако ме од почетка гледају другачије јер сам преквлификант.

- Па шта ако си преквалификант? Имаш ти много других квалитета. Ни ја нисам завршио за ово чиме се тренутно бавим, а само похвале добијам са вих страна. Улизују ми се чак и они од којих сам преписивао у основној. Није све у школи, мила моја.

- Ма знам, само не бих да стигне до директора прича да сам таква и таква, па да добијем ногу. То ни Вама не иде у прилог.

- Немој да ме засмејаваш. И твој директор даје десет одсто. Њега држимо у шаци. Чешће је он у овој соби него ти, веруј ми.

- Шта кажу, до кад ће соба да ради?

- Докле год ми то будемо желели. Јачи смо неко икада.

- Сањала сам пре неки дан како се соба руши. Хиљаде пацова кренуше да искачу из пукотина у зидовима. Из напрсле цеви у поду покуља одвратно мутна вода носећи све пред собом. Расквашене коверте пуне прљавог новца нестадоше ношене бујицом. У углу собе чучи уплакана жена. У наручју држи дете, које се тресе у грозници. Вриште обоје. Покушавам да отворим врата собе и пустим их напоље. Један човек ме чврсто држи за врат и не да ми да се ухватим за кваку. Учинило ми се да сте то били Ви. Десетине мојих колега, са којима радим, трче загрнути у снежно-беле мантиле. Бесно се смеју. Растргоше Вас пре него што се соба потпуно срушила.

- Марш! Одлази да те не видим. Носи се и ти и тих твојих проклетих десет посто. Управо си добила отказ.

- Извините ако сам Вас узнемирила. Можда би било најбоље да обоје напустимо собу. Овај сан је био толико реалан као да ће се сваког часа обистинити.

menjano pre 1 mesec
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Uto, 15.10.2019. 11:13
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka

Komentari

- Хиљаде пацова кренуше да искачу из пукотина у зидовима. Страшно важна порука
savamajstor
@ Sre, 16.10.2019. 00:12
savamajstor
strasna prica,ziva,istinita,bolna do besvesti.sta je to od nas ostalo,postalo.kuda idemo,sta deci da ostavimo i da ih naucimo.zivoti,kosmariSmileySmileySmiley
fijaker
@ Uto, 29.10.2019. 17:17
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka