Duško Sekulić > НА ВРХУ

   Са врха се виде сви путеви. Под облаком онај што се пружа, у сенци се не чини проходан. Онај ког је Сунце позлатило засигурно није и једини.

Тај што к врху полази са страхом, само један пут ће угледати. Ко не крчи честар пред кораком, у њему ће лако залутати.

Да колибри унатраг не лети не би цвеће пред њим увенуло. Свет је оно што је пред очима. Све остало није постојало.

Крај потока и камен жубори. Није песма само за весеље. Ко се није туге наужив`о тај дивоту није окусио.

Поранило јутро к`о никада. Зна да ноћи такође се жури. Под капцима плима и осека смењују се ћутке непрестано.

Оморика душу кад издахне, то соколу кратка пера шири. Не би соко био на висини да му није било оморике.

Са врха се сви путеви виде. Умршени делују без краја. Да би стиг`о мораш коракнути. Ко се испне тај је и живео.

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Uto, 24.09.2019. 11:39
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka