Duško Sekulić > ТВРДОШ

На обали зелене реке усправио се старац. Умотао главу у лозово лишће. Пева звонким гласом. Плаче још гласније. Пева, плаче, пева, плаче... плаче, пева. У реку сузе истаче. У брдо песму испева.

Груди старца рашириле су се као поље попово. У њиховом центру, таман тамо где је срцу место, као панагија светле кости мученика . Кад се старчева ребра рашире, тад се из хиљаду грла јауци испусте.

Ех, кад би бар старац знао да проговори као што уме да запева, па да нам прочита шта је у камену записано. Кад би знао да казује, као што уме да заплаче, па да нам каже из које јаме зелена река извире...

Скупила се чиста душа међ` храстовим прућем. Тамна крв јој ране зацељује. Докле год је старца на обали, дотле ће и река жуборити.

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Ned, 25.08.2019. 10:33
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka