Duško Sekulić > УКРАДЕН ИЗ ТАЛАСА

Рођењем сам Бокељ.

Украли су ме из породилишта и продали равници за мале паре. Бабица је, при цењкању са купцем, једино инсистирала да ми не скину са руке црвени конац који ми је чврсто завезала. На конац ми је, пре растанка, окачила белу цедуљицу са бројем. О левом ручном зглобу сад ми виси исписано тамним сипиним мастилом датум мога рођења. Не спира се.

Полиција никад неће сазнати ко ме је, и због чега, продао равници за шаку семена мимозе. У том процесу не желим да сведочим, јер моје право име не постоји. Равница, као првоосумњичена, брани се ћутањем.

Можда би као сведоци могли да се огласе галебови. Њиховој слободи сам се поверио. Можда би стење, кад би хтело, могло стати у одбрану истине. Пред њиховом снагом сам дрхтао. Можда би небо могло да потврди да овде припадам. Његовом бескрају сам се молио.

Бокељ сам рођењем. У то чврсто верујем иако то никад није поткрепљено довољно валидним доказима. Једноставно, ја то осећам. Напросто, нигде нисам толико свој као што сам то овде, где ме je неко, из само њему знаног разлога, поново и овог лета вратио.

menjano pre 1 mesec
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Sub, 17.08.2019. 20:12
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka