Duško Sekulić > О РОДИТЕЉСТВУ

   Јутро почиње пољупцем у главу. Једино на тај начин може да се помогне мирису Бекутан шампона да се ослободи стиска умршене косе.

За данас немамо ништа договорено. Евентуално једну партију шаха за крај дана, а до тада ћемо се спонтано волети. Усне на око иду као мезе пред јаје на око, кајмак и сланиницу. Доручак подразумева да горњи, тврђи слој тробојке поједе тата. Доњи, који се полегнутим сечивом ножа брижно одваја од коже, иде сину. Беличаста лента се искључиво прстима уноси у уста и једе минималним кориштењем жвакаће мускулатуре. Потребно је да син само мало отвори уста и сланиница је већ склизнула низ грло пре хлеба умоченог у меко жуманце. На тај начин син ће осетити укус који је отац готово заборавио. Тата док храни сина обавезно му прича о укусима свог детињства. По хиљадити пут помиње да су се тих година најукусније крофне јеле код његове тетке, код стрине савршена медена пита са две коре и исто толико састојака, а код ујака Петра најлепше прасеће печење, које се топило у устима брзином планинског потока крај којег га је ујак сваки пут пекао. Ни оцу, ни сину није сасвим јасно зашто се ове приче понављају, али је отац уверен да су разговори тог типа веома важни за обојицу. Он сматра да су било какви разговори између оца и сина основа квалитетног родитељства.

Отац на сукоб генерација гледа као на тековину, све чешће спомињаног, ишчекивања смака света. Он ту шизофрену дефиницију међугенерацијског неразумевања не признаје.

Једини сукоб који је могућ између њих двојице ће се одиграти вечерас на шаховској табли, и о томе обојица од јутрос размишљају. Свако од њих, на свој начин, спрема тактику за заказани окршај. Син је одлучан да од првог додира фигуре крене у напад. Жели да оца матира у три потеза. Помериће пешака, ловца и краљицу и приморати татиног краља на капитулацију.

Тата ће данас играти по испробаном рецепту. Дозволиће сину да му поједе топа и све пешаке, скакаће коњем тамо где ће сину бити најсмешније, правиће рокаде неспретним краљем, само да би га што мање заштитио од напада. Све ће чинити како би победио. Да, победио! Он побеђује само онда кад га син надмаши. То је правило родитељства. Све друго се не рачуна. Све друго је симултанка једног себичног губитника. И ништа више.

Шта ради отац након добијене партије? Пољуби сина у главу и предложи му да му прочита причу Виктора Уснулића. Син гледајући у таваницу ствара слике од речи које отац изговара. А онда напречац заспи, несвестан да је отац и писца и причу измислио. Отац за сваки случај још минут-два сриче речи са празног папира, спуштајући усне на синовљеву главу проверава да ли је успаванка била довољно добра, задовољно удахне мирис јутра, и срећан крене на починак.

У купатилу га у огледалу дочекује један преуморан човек. Отац га и овај пут, као и свако претходно вече, намигнувши мангупски поздрави.

menjano pre 5 meseci
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Pet, 19.07.2019. 23:48
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka

Komentari

Prelepo
fijaker
@ Uto, 23.07.2019. 17:15
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka