Duško Sekulić > ТАОЦИ БУДУЋНОСТИ

  Ево ме у првом реду трибина Централног терена Вимблдона. Улепили су ми се прсти. Шлаг је и ове године солидан, али су јагоде ситне и безукусне. Није било кише, а и краљица је, кажу, смањила субвенције. Вимблдон увек са собом носи и извесне проблеме. Управо ме на пример нервира што не схватим у моменту због чега се играчи један другом извињавају, јер ми је седиште тачно иза судијиних леђа, па не видим шта се дешава на мрежи. Лакше би ми било и да је ваљак попреко направио штрафте на травњаку. Генерално, основни проблем овог турнира је патолошка опседнутост организатора традицијом. Несхватљива је, некоме ко долази из земље у којој се престоничка тврђава стара више векова улепшава у духу модерних архитектонских тенденција, та енглеска патња за очувањем вештачке уштогљености.

Слично Енглезима понашају се и остали „велики“ европски народи, кријући своје вандалско порекло, бригом за тобожњи честити труд својих предака.

Ми Срби, наравно, нисмо робови непотребне историјске естетике. Својевремено је и Марко Краљевић преоравао друмове, а зна се колики је херој био Марко Краљевић, и да смо му као народ опростили што је уморан преспавао одлучујући бој, а камоли то што је уништио једну пишљиву калдрму. Ја, а верујем и већина мојих сународника, без по муке могу да замислим да Студеница постане „Studenica shopping mall“ или да Жича буде преуређена у савремену „Blue house“, а да Ресавску пећину, на пример, затрпамо из безбедоносних разлога.

Е зато смо, између осталог, највећи. Зато што не величамо своју прошлост и давно заборављене: Пупина, Теслу, Миланковића, Милену Павловић Барили, Исидору Секулић, Црњанског или Киша, Богородицу Љевишку, пресахле бескорисне планинске реке, Скадарлију, нити дрворед на сомборском корзоу. Ми верујемо у будућност. Веровање у прошлост је исто што и веровање писцу који ништа не измишља.

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Sub, 06.07.2019. 18:05
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka