Duško Sekulić > У ЛАДИЦИ

   У ладици je мрак. Тек понекад бљесне бакарна сајла, учвршћена за бочне странице унутрашњости мрачног квадра, по којој се један ка другом крећу двојица кловнова. Све странице ладице облепљене су похвалама ђаволу. Дно ладице прекрива слој свежег асфалта чијом средином се пружа бела линија, која делује испрекидано сваки пут када сајла завибрира под теретом пајаца.

Малопре је у ладицу продрла вода. Грмљавином најављени пљусак није се стишао док није направио потпуну штету. Бујица се буквално излила из облака, носећи све пред собом. Кловнови су се узнемирили, те се почеше сударати на жици. Колико су само пута поновили тачку којом ће дочекати врага. Држећи се за руке плесали су на ивици амбиса ризикујући да им се табани нађу у врелини дна, а онда је за само неколико минута уништен сав њихов труд и беспрекорно увежбана кореографија. Ђаво воли пароле. Срећан је кад му пред очима кловнови изводе своје керефеке. Ужива кад се у његово име изасфалтира мрак. Како сад остати сконцентрисан после оваквог стреса?! Како у мраку поново залепити згужване морке поруке?! Шта смислено учинити? Сачекати да се небо смилује и пусти да се греси осуше? Замолити грљавину да не таласа сајлу? Отићи негде далеко где ђаволи не очекују спектакл у њихову част?

menjano pre 6 meseci
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Ned, 23.06.2019. 18:19
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka