Duško Sekulić > КОМЕШАЊЕ

Постало је претесно у котларници. Људи се тискају један уз другог не би ли избегли да кожом додирну вреле цеви. Вода, која тече кроз цеви, долази са дубине од око седамсто метара и њена температура је константних педесет степени. Контакт са угрејаним бакром на људској кожи оставља тамне ожиљке, које ни блато не може да извуче.

На прагу котларнице режи бесна кучка. Као да би да уједе. Делује да су се људи управо од ње склонили у загушљиву просторију. Погледима се питају откуда је дошао овај помахнитали пас. Никада до сад нису видели такву псину. Последњи човек, који је утекао у котларницу, провирује ка улазу. Уплашен је. Куја би могла и његову супругу да повреди. Жена ће страдати ни крива ни дужна уколико он на време не одреагује. Гледа чиме да заплаши необуздану звер. Како да јој скрене пажњу са супругиних листова. Пасји очњаци су спремни да се зарију у месо. Човек налази у углу котларнице повећу кост, те је баца кучки под ноге. Она је ни не њуши. Њој треба свежа крв. Шта ће јој бели комад нечијег заборављеног скелета. Решена је да неког повреди. Нема у њој нимало људскости. Пашче к`о пашче! Умислила је да је Бог, господар живота и смрти. Може јој се још увек. Али изгледа да неће моћи ваздан тако. Људи се комешају у котларници. Подлактице су им прошаране ожиљцима од ужарених цеви. Полако губе страх. Чекају првог који ће да крене ка улазу, па да у стампеду прегазе кују.

Она се самоуверено нада да се тај стампедо никада неће десити. Лаје колико год је глас служи. Заслепљена бесом не примећује комешање међу котловима. Ни не слути колико је близу тренутак кад ће да зацвили.

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Pet, 08.03.2019. 00:19
Prethodna blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka