Duško Sekulić > ЕТИЧКО ЧИШЋЕЊЕ

   Вече је.

Средовечни мушкарац мокри по зиду, у присуству сведока. Смеје се удишући пару. Није пијан. Диви се млазу који се одбија о цигле и оставља му туфнице по панталонама.

Дечак, ученик четвртог разреда, показује учитељици средњи прст. Другарица, у клупи поред, се скривено диви јунаку. Симпатичан јој је. Личи јој на младића са бакљом који је црвени пламен гурао полицајцу у уста, на утакмици на коју ју је тата водио. Учитељица се црвени у лицу чекајући да звони за крај часа. Ни не покушава да дигне штит према витешком копљу. Дечак истура средњи прст и из друге шаке. Звони.

Новинар седи пред телевизором већ двадесет година чекајући да се Слобода скине и покаже му груди. Све време се моли пред иконом породичног свеца да му Овај помогне и омогући му да напокон види два тамнобраон ореола. Слобода ни не зна колико је новинар жели. Новинар ни не зна колико, заправо, има слободе.

Група тинејџера се на Сајму књига слика крај вреће пуне измета. Деле фотографију на друштвеним мрежама. Хиљаде њихових пријатеља означавају да им се допада како су испали. Врећа делује као да ће сваког часа пући и разлити се по уредно сложеним књигама. Севају храбри блицеви. Новопечена списатељица ставља последњи динар кладећи се да ће ускоро бити успешнија од вреће.

Над раком чучи млађи мушкарац. Натапа земљу сузама. Огледа се у крвавој чамовини. Веома личи на мушкарца који морки по темељу. Сузе му се одбијају о сандук. Остављају му туфнице по панталонама. Ужива.

Ноћ је. Никако да сване.

menjano pre 4 nedelje
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Pet, 09.11.2018. 20:46
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka