Duško Sekulić > САН

Коње сам сањао како трче, јуре. Вијоре им се гриве међу тополама. Под ногама, као из вреће, срећу расипају. Хиљаде људи их гледа. Вичу. Једна жена плете велики венац од ловора. Не видим јој лице. Увукла јој се сенка под шешир. Друга се смеје у наручју снажног мушкарца. Беле им се крупни зуби. Она лепезом растерује жегу. Он удише опојни мирис њеног парфема. Двојица дечака пребројавају сулке. Погреше сваки пут кад кривина згрупише тркаче. Мањи дечак тада опсује и замахне руком као да држи бич. Већи се постиди уместо њега. Весели Циган застане, кад год обрне круг, код ове двојице бунџија, и удели им шаку семенки од бундеве. Остане крај њих минут-два, па заједно пљују заглављени између успаљениих коњушара. На паорима заударају изношене кошуље. Крагне им жуте и распаране. Појело их време и јака брада. Из уста име се чује лањски лук, са чела слива им се сапуњара.

Сањам. Боле ме листови и плућа. Врте ми се тополе као рингишпил. Пред кораке као да ми је неко срећу расуо. Прескачем отиске потковица. Не желим да ми равница замери што јој кварим лепоту. Између багремова као да ми неко лепезом шаље јутарњи лахор. Још једна кривина и Ахил ће престати да буде рањив. Чујем топот како одзвања. Крај мене протрча девојка огрнута сунцем. Грчевито се бори за ваздух. Гледам је како нестаје у шуми ловора.

Трчим не бих ли је стигао. А знам да нећу успети. Трчим, јурим. Чини ми се као да сањам.

menjano pre 4 nedelje
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Pon, 18.06.2018. 21:34
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka