Duško Sekulić > ВЕСА И МИША

Окупљена маса унапред је почела да скандира. Једна упорна мува гласно је летела са чела на чело задржавајући се у барицама зноја. Спремни букети у рукама знатижељника само што нису полетели. Миша је чучао са стране. Као да је и сам желео да полети. Покривен ушима, попут Дамба, ишчекивао је некакав знак. У даљини се чуло брујање. Гусенице су парале асфсалт. За пар тренутака пред троје најхрабријих, који су искорачили испред гомиле, паркирао се тенк. Цев је зинула право у њих. Зашкрипале су шарке на куполи, сви су престали да дишу, из оклопњака се помолило дуго очекивано ћелаво теме. Уздаси су поцепали тишину. Миша је скочио разгрнувши тројицу из протокола, наскочио на леву гусеницу и полетео у вис, не приметивши да је поклопац куполе тек допола отворен. Веса се начас прену и нагло окрену главу надесно, закачивши јагодицом о метални наставак под куполом. Ни не стиже да јаукне, а под оком му се разли нешто попут презреле шљиве. Присутни испустише букете и јурнуше на уплашеног Мишу. Веса хитро подиже поклопац куполе, истури се до струка изнад отвора и војнички нареди разулареној маси да се окану ћорава посла. Потом искочи из тенка, загрли Мишу који се поново покрио огромним ушима, и пред свима му јавно опрости. Миша се бојажљиво осмехну, не откривши да му недостаје већина зуба, пружи руку Веси, пољуби га у свежу шљиву и отресе му са рамена давно скореле чварке. Заједно скочише с тенка. Тројац, предвиђен за дочек, придиже се са земље и хорски издекламова следеће речи: “Господине мајоре, добродошли на прославу стогодишњице завршетка Великог рата. Хвала Вам што у ово претпразничко вече у наше село уносите ибрик мира и наде. Желимо Вам да се у сенци ових јуначких гусала осећате као код своје куће.“ Веса се поклони пред говорницима, а Миша се испрси као да је говор био њему намењен, примакну главу Весиној и нешто му шапну. Веса га замоли да понови, јер га није чуо. Миша за нијансу би гласнији, таман толико да га остали не чују:“ Имаш ли можда педесет евра до сутра? Хитно ми је.“ Веса завуче руку у џеп кошуље и извади влажну новчаницу. Окупљени се кисело насмешише. Веса приђе каменим гуслама, прекрсти се и помоли. Половина присутних поче гласно да аплаудира, остали се грохотом насмејаше. Миша се склони у страну да не смета. Бљеснуше блицеви фотоапарата и мобилних телефона. Ником није проблем да стави длан на морка Весина леђа. Фотографисање прекину шеф протокола и позва Весу да прошетају до шатора где ће се освежити и замезити. Веса учтиво прихвати позив и поведе срећну поворку кроз село. Пред шатором их дочека прелепи пар у народној ношњи са традиционалном погачом и сољу. Веса испоштова обичај, те уђе у шатор. Певачица је већ била на столу. Миша је гласно певао с њом и китио је згужваним новчаницама. Веса му приђе, додирну га по леђима и рече: “Мишо, нисмо се тако договорили.“ Миша слеже раменима и процеди кроз кисели осмех: „Јеби га!“. Веса се окрену и седе за главни сто глумећи да је победио. И њему и Миши све се учини као дежа ви.

menjano pre 3 meseca
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Pon, 18.06.2018. 21:33
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka