Duško Sekulić > ЕРНЕСТ-НЕМИ ГЕНИЈЕ (Посвећено глумцу Марку Марковићу)

Ако икада помислиш да одеш, нека ти буде на памети да ће тог момента цео један град да нестане. Не сумњам да те привлаче веће даске, и да ти већ нуде неки бољи свет који ће те на рукама винути тамо где су новац и слава. Али треба ли то теби, Ернесте, после овога што смо данас доживели?

Ернесте, по теби ће се сутра звати сцена нашег театра. У то сам сигуран. Нигде се нећеш пет пута захвално клањати истој публици, као што си се вечерас клањао овој којој припадаш. Ни пред ким нећеш бити више свој него што си вечерас био пред нама.

Сањам о томе да ме послушаш. Није истина да су снови ништа, као што си нам поручио. Одлично смо се разумели. Треба их само досањати. А то једино можемо заједно.

Зашто ћутиш? Давно смо прележали неме почетке. Пусти глас кроз своју бистру бленду, искочи из гротла објектива, подели са свима срећу коју не умеш сакрити.

Ернесте, слутиш ли колика је част вечерас била гледати те? Занемели смо, човече!

Ако некад ипак пожелиш да одеш, овај град ће кренути за тобом, на једном бициклу, и нећеш му побећи. У то сам сигуран. И клањаће ти се успут захвално сигурно бар пет пута, све док ти дланови не помодре од аплауза, онаквог какав још до сад није виђен.

menjano pre 4 meseca
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Ned, 18.02.2018. 08:57
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka