Duško Sekulić > СТАРАЦ И СЛАВУЈ

   Ћелавом старцу баш пред Нову годину слети на сред темена промукли славуј. Изненади се чича откуд птици храбрости и образа да му се спусти на лобању. Не хтеде штапом да је отера, већ набра чело и погледа на горе како би им се погледи срели.

„Одакле ти идеја, пернати незнанче, да поред оволиког простора слетиш баш на моју ћелу?“- упита старац.

„Нисам ја то сам смислио. Тако су ми предложили твоји суграђани. Ја сам славуј, те ми рекоше људи да би волели да им певам за празнике, а да ћу се најбоље чути ако ти се попнем на то твоје ћелаво теме.“- процеди кроз кљун промуклим гласом дрчни славуј.

„Какав си ти то певач, а ни гласа немаш? Гласније ће се чути кад се казаљке поклопе него то што ти сматраш својом песмом.“- ироничан је старац. „Не квари ми дочек, молим те!“- тужно настави.

„Не паметуј превише, старче. Ја волим да певам, познат сам и, што је још битније, људи ме желе. Ово је сад наше време. Твоје је прошло.“- бесно ће птица.

Старац га прекорно погледа, скупи снагу, па рече: -„Отпевај, па гони се! Али се врати, молим те, кад поново будеш непознат. Тада ћемо и ти и ја бити много лепши.“

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Pon, 25.12.2017. 15:26
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka