Zdenka Feđver > KRCKANJA

          Još uvek ne znam da li je to za kondiciju, liniju, samo za noge, za stomak, noge i stražnjicu, ili za sve zajedno, ali hoću da probam. I istrajem.
          Jedan, dva tri... do pet ništa nisam osećala. Onda čujem krckanje. Pucketaju kolena. Na sav glas.
          Žujka, koja je do tada, sklupčana kao jež, mirno spavala na stolici, začudjeno podiže glavu, širi oči, gleda šta ja to radim, počinje čudno da mjauče, a glavu pomera gore-dole, gore-dole.
          U ritmu sa mojim čučkanjem.
          Broji sa mnom?
          Izdržala sam do deset.
I stala.
          Šta dalje? Trideset i dva čučnja u cugu? Četiri puta osam lepo rasporediti? Tri puta deset, pa pred spavanje dva?
          Moram zvati Pantu, ili Lokicu. Priča je od njih krenula.
          O sklekovima, srećom, ćute.

Zdenka Feđver (seka) @ Ned, 17.12.2017. 20:56
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka