Duško Sekulić > ЧЕТИРИ КОБИЛЕ И СВИЊА (Басна без поуке)

Одлучила свиња да се забави па легла у локву. Ваљала се, гроктала, скичала, праћакала се, радила све како би доказала да може бити још већа свиња него што јесте. Упекло сунце, а свиња се час загњури, час изрони из каљуге, па се нагута, па поврати, па изађе на суво, па бауља, кривуда, не зна ни где је ни ко је гледа, ни пред ким се брука, коме досађује. Корача ходом пијанца и обре се наједанпут на обали прелепо уређеног канала. Подригује, не бира где врши нужду, постиже зацртани циљ.

Све то крајичком ока гледају четири кобиле. Срамота их свињиног понашања, ћуте, ништа јој не говоре, само се погледима домунђавају и кују план како да се реше незваног госта. Таман су нашле времена да се нађу и мало попричају, и сад треба једна свиња да им уништи недељно поподне. Најмлађа кобила предложи да гурну свињу у канал. Рачуна, неће свиња овако мамурна успети да се докопа обале, прекриће је широки локвањи, и тек сутра ће је можда спазити пецарош заглављену у трсци са папцима окренутим небу. Остале три кобиле се погледаше, слегнуше раменима и прећутно одбише радикалну идеју. Друга кобила предложи да игноришу свињу, али то само по себи би немогуће јер се свиња није либила да им се уноси у лице и најпростијим гроктањем им ремети мир. Трећа предложи да се преместе далеко од свиње, на шта остале три љутито зарзаше давши до знања да паметнији овај пут неће попустити и да кобиља четворка неће због свиње напустити рајски предео. Четврта, и најстарија кобила предложи најразумнији план. Да позову хитну помоћ, да кажу како свињи није добро, да се нагутала каналске воде и да је потпуно клонула. Кобиле послушаше најискуснију међу њима и забринуто зањишташе у слушалицу. Хитна се убрзо створи на обали. Свиња беше у чуду откуд они пред њом с обзиром да се не осећа лоше. Грокну да није ништа страшно и да ће бити „ОК“ чим још једном поврати оно мало локве што јој је преостало у желуцу. Замоли екипу да је оставе на обали и срдачно се захвали. Кад то чуше кобиле скочише у галоп. Кидишу према црвеним униформама као разјарени бикови. Расплетоше густе гриве и почеше хорски рзати: “Ми вас плаћамо, а морамо да вас молимо да дођете.“ „Видите да свињи није добро. Је л треба ми да пазимо на њу?!“-подигоше тон, па наставише: „Шта ће бити ако упадне у канал? Ви ћете је носити на души!“ Свињи као да се у тренутку разбистри свест. Устаде и ћутке крену. Извини се екипи хитне и седе у паркирани такси. Екипа хитне посрамљено уђе у свој врели комби. Кобиле осташе да уживају на обали канала.

НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Писац ове басне из пристојности одустаје од наравоученија! 

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Uto, 01.08.2017. 14:16
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka