Duško Sekulić > ЈЕСЕН

Скували смо паприкаш и све појели. Обрисали јефтину мушему и уста и сад можемо да прилегнемо. Што се нас тиче може и да се умре. Ми смо своје обавили. Можда ипак још једном да прошетамо улицом, покажемо стомак и оставимо траг мириса на дим? Улица нам то неће замерити. Наши смо. Ових дана смо је украсили старим занатима и по њима јој чак и име дали. Ни тад није имала чега да се постиди. Можда ће нам једино замерити најстарији занат што је по њему не назвасмо, а не по овима што се лажно хвале својим годинама. Ваљда неће. По њему ћемо је звати током остатка године. Довољно је, мајку му.  

Прошетасмо! Треба искористити док је лепо. Шта зна човек шта носи дан, а шта носи ноћ.

Та црна слутња се обистинила наредно вече. Кад не поцркасмо. Спарина нам села на прса. Небо се намргодило као обрве старца. Као да ће смак. Узвртели се људи као муве пред кишу. Нестрпљиво смо очекивали олују. Међутим ништа. Ништа од смака. Пар стидљивих грмљавина које су више личиле на остарелог добошара него на оно што је најављено. Ми мислили „сад кад затутњи точак“, кад оно ћорак. Као и увек.

Следеће вечери нисмо ни прошетали. Уморили смо се од предугог досадног дана, а и чули смо да однекуд долазе ловци. Ловци на љубав. Није то за нас! Шта знамо чиме је лове, тако да остадосмо код куће. Боље главу сачувати. И уши. Размишљамо наглас: „Нека лови когод хоће. Ми ћемо изаћи кад хајка прође.“ Тако и би. Није то дуго ни трајало. Видели су ваљда људи каква је ловина па им би жао трошити муницију. Одоше они где је живље, где је дужа сезона. Ми остадосмо код куће. Прошла нас воља. Код нас све некако брзо прође... Па чак и лето. Ма и ако је прошло! Лето ко лето. Нама оно траје докле ми то хоћемо. 

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Ned, 02.07.2017. 19:34
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka