Duško Sekulić > ПРИЧА ИЗ МОЧВАРЕ

 Напунила рода четрдесет година живота па одлучи да више не гута жабе. Моле, куме, долазе јој на гнездо, прете јој, али јок. Није њој жао жабе, него јој се гади. Нагутала се она краставих гадости за три живота. Неће више. Није њој ни до сад кљун био дужи, ни крила лакша од гутања одраслог пуноглавца. Решила је дугонога селица живот наставити без онога што јој смета желуцу. Роде иначе кратко живе, па размишља краљица блата ако је већ сада на половини пута до вечног југа онда јој је боље да не прождире оно што ће је мучити до краја путовања.

Јато се нећка. Потајно, свима је јасно да ће им се пре или касније окренути утроба од неукусних батака. Једни гласно клепећу, други тек кад их нико не гледа, али сви су свесни да, како год окрену, гладни ће стићи на југ. Рода која је одлучила да не гута крастачу је своју одлуку донела срцем. Разумом се најбоље чува желудац, али је она ипак одлучила да је срце лиши киселине. То је непопуларна одлука. Неће тиме изазвати неразумевање само у свом јату. Неопростиво ће јој на томе замерити јато које је својом величином прекрило Сунце. Слаће своје најоданије представнике да јој саопште како на овом комаду неба нема места за њу. И да су сви димњаци заузети. Рећи ће јој да непослушне роде од сада лете на запад и да тамо чекајући свој крај не доносе децу.

Рода сe не колеба. Предубок је муљ, али ће јој дуге ноге помоћи да образ не окаља. Прегуст је шевар, мада се све кроз њега види. Велико је јато. Још је веће Сунце!

menjano pre 3 meseca
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Sub, 04.03.2017. 09:43
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka