Duško Sekulić > SMRZNUTA REBRA

  Sanjao sam noćas da se grejem: Kao sedim u stanu obučen u majicu kratkih rukava i pijem Šveps. Bacim tek po nekad pogled kroz prozor da vidim kako oktobar surovo farba zelene smrdljive bube u braon boju. Podlo se smejem ružnom insektu dok cvokoće čvrsto zakačen o komarnik. Čujem zvono. Dolaze mi u goste gradonačelnica sa grupom prijatnih ljudi. Prepoznajem direktora gradske Energane, srdačno se rukujemo, gospoda skidaju jakne i kikoćemo se zadovoljni prijatnom atmosferom. Nudim ih čajem. Svi do jednog odbijaju moju ponudu stidljivo insistirajući da ih poslužim hladnim pivom. Srećom da ne pijem pivo tako da u frižideru nalazim zalihe za viđene goste. Pričamo o svemu. Primećujem da su nezadovoljni građanima. Podržavam ih. Žale mi se na pakao kroz koji prolaze kako bi stvorili što bolje uslove za život sugrađana. Topim se! Što od ponosa, što od vrućine. Osmeh ne skidam sa lica. Deci prekidam igru kako bih ih upoznao sa ljudima koji želim da im budu uzor. Pavlu je neprijatno da gradonačelnici pruži znojavu rukicu. Vaspitano dete. Ona ga štipka za rumeni obraščić. Direktor ga muški začikava. Vidi se da vole decu. Divni ljudi. Sedimo još koji minut. Tih par minuta mi deluje beskrajno kao san, kao večnost.

Vrtim se. Budi me Pavlov promukli kašalj. Pipam mu čelo. Osetim da je topao. Dlanovi i tabani mu hladniji od Švepsa i od piva. Bacam jorgan sa sebe i ustajem da opipam radijator. Tučana rebra kao čelo pokojnika. Zeleni Martin mi se cereka kroz prozor. Shvatam da me je san razočarao. Nije mu prvi put. I do sad je često ličio na neke naizgled fine ljude.

Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Ned, 09.10.2016. 09:44
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka

Komentari

hahahah svaka čast!
vojvodina
@ Ned, 09.10.2016. 17:24
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka