Zdenka Feđver > SEN

Još uvek,
iznenada kad sretnem,
glavu sedu, sporog hoda,
i sa rukama na krstima,
mislim - Otac.

A dobro znam,
odavno sa majkom,
ruku pod ruku,
hoda lagano
nebeskom stazom.

Mojom stazom,
miris jeseni.
I neki novi šetači.

Grobljanskom ulicom
sve samlja.
Zdenka Feđver (seka) @ Ned, 25.09.2016. 21:54
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka