Greg Sivulka > Nostalgija

Pre neki dan sam cuo jednu pesmu koju sam zadnji put cuo u 80-tima.  Odjednom se vratila osecanja mladosti.  Setio sam se nekih lepih uspomena tog doba.  Poceo sam da sanjam kako sam opet u srednjoj skoli pa se druzim sa svojim starim drustvom, pa cekam sledeci cas hora...  nastupi, predstave, idealizam, entuzijazam, ambicije, planovi...  odjednom me je obuzela nostalgija.

Nekada mi nostalgija donosi uzivanja a nekada bol; nekada jedna i druga istovremeno.  Moj stari prijatelj/neprijatelj - nostalgija.

Sombor me cesto podstice tu uspavanu nostalgiju koja lezi negde duboko u mom srcu.  Svaki put kada odem da obidjem moj Sombor, kao da se vratim u proslost.  Prolazim ulicama kojim sam nekada setao polako, srecem stare prijatelje koji uvek stanu barem 20 minuta da se ispricamo, mirisi, prizori, drvece, spori tempo...  Dolaze radost i tuga istovremeno.  Uzivam ali i tugujem.  Neopisivo je iskustvo koje volim i preziram.  Nostalgija je kao neki paradoks koji ne mogu da objasnim.  Kako da se resim nje?  Ako previse dugo dopustim, moze da me dovede do ludila, depresije ili neceg goreg.  Uvek moramo sve da primamo umereno.  Ravnotezu je neophodno odrzavati, ali kako?  Nepristrasnost moramo da primenimo u takvim momentima.  Podsetim sebe na silu - "Nije sve bilo divno, idejalno, bez mane, nevolje....  Razboleo sam se nekad u "tem Somboru," doziveo neprijatnosti od ljudi, gnjavio se sa raznoraznim problemima...  Seti se, Greg!"  Ne mogu da zivim u proslosti, mada sam uzasno nostalgican lik.  Cak da uspem da se vratim jednog dana, da zivim u istoj ulici gde sam nekada ziveo, da se ponovo pocnem druziti sa istim prijateljima kao nekad, da isti posao dobijem... sve ce i dalje biti drugacije, jer se sve stalno menja.  Naicicu na "neke nove klince" u toj staroj ulici, drugacije ce biti stanje drustva politicki, ekonomski, moralno, sa nekima cu se razici a neke nove prijatelje steci, drugaciji pogled cu imati, iskusniji, zreliji, malo manje snage i idealizma, volje....  mozda cu biti cinicniji, stanje moje porodice drugacije sa manje clanova...  Jednostavno nema povratka, cak da uspem emulisati vecinu okolnosti u kojima sam nekada ziveo.  "Zivot ide dalje, zivot brzo prolazi" - kaze filozof "Plavog orkestra" Smiley

Moram da zivim u sadasnjosti, makar me sve bolelo.  Moram da teram sebe da se ukljucujem u ono sto se sada desava.  Ne mogu da bezim u neke fantazije proslosti zanemarujuci svoje odgovornosti.  Ali ponekad u slobodno vreme cu da ipak zastanem, da polako pijuckam kafu, da zazmurim i dozvolim onoj paradoksnoj slasti/tuzi nostalgije da mi ispuni srce i misli.  Vraticu sebe u neko nerealno doba proslosti kada je sve bilo "bolje."  Zamisljacu neke lepse dane, vremena, okolnosti.  Pusticu suze i smeh da izadju iz mene, pa cu onda na misteriozan nacin pokupiti neku snagu iz tog zamisljenog sveta da se onda vratim i suociti se sa realnoscu sadasnjosti.  I u toj sadasnjosti cu drzati pogled na buducnost kada Isus se vrati da napravi novo nebo i zemlju.  Tada cu konacno moci da se oterasim zauvek tog zadovoljstva/tuge, mog prijatelja/neprijatelja sto se zove - nostalgija.
Greg Sivulka (Greg) @ Sre, 25.05.2016. 21:03
Prethodna blog poruka

Komentari

podsetila me prica na Velikog Getsbija :)



menjano pre 3 godine
dvnitycker
@ Pon, 30.05.2016. 22:24
dvnitycker
Lepo napisano gospodine Greg. Čestitam.
stevanv
@ Ned, 05.06.2016. 20:55
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka