Zdenka Feđver > ČUVARKUĆA

Petak. Udarni pijačni dan. Opet pravim istu grešku. Idem pešice, umesto biciklom i onda pretovarena vukljam sve kući. Od moje kuće pijaca nije daleko, desetak minuta laganog hoda, ali pri povratku, zbog tereta u mojim rukama, kao da se kuća odmiče, odmiče, umesto da se primiče i nikako da stignem do nje.
Ipak, stigla sam.
Odmah uključujem ringlu, kao autobus kad pravi pauzu, da odmah skuvam kafu i odmorim se pre sledećih poslova.
U ocov!
Zaboravila sam da kupim mleko.
Odvikla sam se od kafe bez mleka, srećom, dućan je na nekoliko minuta od kuće, ali ovaj put, kao da su kilometri u pitanju, neću peške.
Tek što sam pred dućanom ostavila bicikl, nailazi nepoznata žena sa svojim biciklom, na paktregeru bicikla sedište, u sedištu devojčica, a na kormanu gomila punih torbi i kesa.
I oni se vraćaju sa pijace.
“Treba mi samo hleb. Da li bi hteli da mi pridržite bicikl?”
Automatski pružam ruke, čvrsto prihvatam i sic i korman, devojčica me ćutke gleda, iznenadjena kao i ja što je i ona pripala “pridržavanju”, u dućanu gužva, ništa od onog : “samo hleb”, počinjem da zabavljam devojčicu, ćuti i dalje, ali na svako pitanje potvrdno ili odrečno odgovara glavom, a repić vezan crvenom mašnicom veselo leprša.
“Kako ću sa sladoledom u radnju?” – čujem muški glas.
Na prvom stepeniku, nisam ni videla kada se pojavio, stoji nepoznat čovek, sa dopola pojedenim sladoledom na štapiću i gleda u mene.
“Dajte ga meni. Čuvam nepoznatoj ženi dete, bicikl i robu, mogu i Vama sladoled. Neće se otopiti, hladno je.”
I eto mene, čuvara.
A ringla na mom šporetu ostala uključena.

Zdenka Feđver (seka) @ Uto, 24.05.2016. 20:08
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka