Duško Sekulić > LAV NA KAPITOLU

   Sergej obično glumi. Večeras nije. Večeras me je plašio, opominjao, oduševljavao.

Ko mi je kriv što sam pomno slušao svaku njegovu reč! Ko mi je kriv što sam svaki njegov pokret smatrao svojim, a usput ćutao iz mišje rupe dok je on urlao na lava koji je na kapitolu lizao sopstvenu krunu.

Sergej je urlao i na mene, ali mi se nije zamerio čak i kad me je omalovažavao, blamirao, ponižavao svojom hrabrošću. On obično glumi. Večeras nije. Večeras je oponašao moje misli, koje su šćućurene u svima vidljivom četvrtom redu partera, crvenile stideći se sebe samih.

Ja bih voleo da sam hrabar kao on. Da malterom prekrijem naizgled uređenu fasadu. Da moj mural satkan od besa bude odjek njegovog krika. Ja bih hteo da tim muralom poguram Olimp iako su njegova podnožja duboko usađena. Ali, ja to ne smem. Nisam ja Sergej. A nisam ni Sokrat pa da mi glas jednako grmi već dva i po milenijuma. Ja mogu i smem da aplaudiram goloj koski, skriven iza nečijeg naslona, zamišljajući na toj koski najukusnije meso. I to je sve. Ne smem čak preglasno ni da se nasmejem kad shvatim tragediju kao komediju, jer će to možda videti oni što sede negde blizu mene ili na galeriji, a oni sigurno razumeju svaku Sergejevu reč.

Sergej obično glumi. Večeras nije. Večeras je ispao Džek. I kad se ispijao, i kad se samozapaljivao u grotlu uključene mešalice, i kad je čak i bez leda bio ono što jeste. Ja nisam Sergej iako silno želim biti on. Za početak, ja skupljam snagu, ali ni to ne smem, da mu obećam kako ću zauvek pamtiti kako riče na lava i kako skupu fasadu prlja besom. A i što bih mu ja išta obećavao?! Sergej ionako ne veruje u obećanja.

menjano pre 4 godine
Duško Sekulić (Duško Sekulić) @ Čet, 26.11.2015. 00:07
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka

Komentari

Sjajno!
tam
@ Čet, 26.11.2015. 12:37
Bravo! To je to.
Marita
@ Čet, 26.11.2015. 14:07
Bravo, sjajno... pronađite se... 
Kobra
@ Čet, 26.11.2015. 14:57
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka