Zdenka Feđver > UZALUD SE BUNIŠ

Sinoć su, povodom sećanja na Batinsku bitku, Udruženje gradjana "Ravangradsko proleće”, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva i Gradska biblioteke "Karlo Bijelicki" organizovali književno veče. Veče rodoljubive poezije.
Učestvovala sam i ja.
Pre nego što sam pročitala priložene pesme, rekla sam - Nemam pesmu o Batinskoj bici, nemam pesmu o partizanima, nemam ni o Titu. Kada sam počela da pišem pesme, bilo je toliko snažnih i dobrih pesama o partizanima da sam odmah shvatila da ja tako snažne pesme ne umem da napišem, a kamoli bolje. I nisam ih pisala. Rodjena sam 1950. godine. Rasla sam, sazrevala i sazrela u Jugoslaviji, sigurna u svoju budućnost. Onda su počeli da duvaju neki čudni vetrovi. Sa jezom sam shvatila šta nam se priprema i 1983. napisala sam pesmu "Prekor". Iste godine pesma je i objavljena. Kada sam bolno shvatila da je ono što nam se pripremalo, zakucalo na naša vrata, napisala sam, 1990. godine, pesmu "Svi moji". Iste godine pesma je i objavljena. Iako svaka pesma ima svoj naslov, sada bih obe mogla nazvati "Uzalud se buniš". 
Bojala sam se da ću izborom pesama štrčati, ali nisam.
Aplauz je bio pristojan.
Bilo je pesama i o partizanima, i o Batinskoj bici, i o seobama pod Arsenijem Čarnojevićem, i pesama na ruskom i... O Titu, ne. Jedino sam ga ja pomenula.

PREKOR
Ja,
Jugoslovenka,
ni bolja
ni gora od drugih,
statistički
čas priznata,
čas ne,

a baš me briga
jesam li u rubrici "ostali",
molim vas,
u ime svih Šumarica,
Sutjeski,
Jasenovaca,
nemojte nas
opet
svrstavati,
ocenjivati.

Ja,
dete partizana,
sasvim obična,
kumim vas dedinim
i bakinim imenom,
na spomeniku,
kao i pod rafalom,
gordo zagrljeni,
nemojte opet,
nacija naciju da prebrojava,
ko je iz koga nastao,
jesu li koreni isti,
pleme čije je jače,
čija je bitka važnija.

Ja,
Jugoslovenka,
molim vas svim jezicima,
nemojte opet
da nas prebrojavaju,
da li smo katolici
ili pravoslavci,
jesmo li nacija
ili samo vera,
jer svi smo,
pod istim nebom,
od polke do čardaša,
u jednoj zemlji stasali.                   

(1983.)

SVI MOJI

Ovde je sve moje.
Hleb i suza,
duga i mećava,
prvi i poslednji krik
svih mojih,
u ovom je nebu.

Zemlji svojoj,
ne na parčad.

U meni krv jevrejska,
poljska, češka, slovenačka,
nemačka, madjarska i hrvatska.
Obična. Narodna. Mirno.

Peta sam materica
ovde rodjena,
ovde radjam.
Sina.
Od oca, dede
i pradede Srbina.

Zemlji jednoj,
ne na parčad.

(1990.)


Zdenka Feđver (seka) @ Čet, 12.11.2015. 19:47
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka

Komentari

"Statistički čas priznata, čas ne". Eh...
Turist
@ Uto, 22.12.2015. 11:03
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka