Vodili smo osam prema četiri.
      U Pozorištu.
      Na Maloj sceni.
      Osmoro u publici.
      Četvoro na sceni: Miloš Galetin, autor knjige „Jabuka gori“ ; Miroslav Aleksić, književni kritičar i „Mali Princ“ - Nemanja i Svetozar Nešić, kompozitori koji i tonom i glasom „recituju“ Galetinove pesme.            
     Organizatora – nigde.
     Zbunjeni oni na Maloj sceni, zbunjeni mi.
     „Mali Princ“ tiho svira, nelagoda raste, ali svi se osvrćemo, čekajući domaćina, da predstavi goste.
Dobrih petnaest minuta „ njega nema, a moro bi doć.“
    „Da se predstavimo mi, a onda vi?“, pitam - i Miloš Galetin, prvo zbunjen, a onda vidno rasterećen, ustaje i predstavlja „gubitničku ekipu“.
    Sjajnu.
    Pobedničku.
    Jabuka je bila mirisna, slatko-kiselkasta, slikovita, bajkovita, neobična, topla...
    11.11.2011.
    Datum koji se pamti.
    Ne pitam gde je bila ostala publika.
    Gde su bili domaćini?