Zdenka Feđver > PARNJACI

      Ne znam zašto, ali zaključila sam da je taj dud stigao iz Crne Gore.
      Sitan, crn, prosuo je pretprošlog leta svoje polodove ispred mojih stopala i od onda pratim njegov rast. Niti ga ko bere, niti trese grane da prikupi slatke plodove. Nema ni musave dece oko njega, pa se sve nešto tešim da su somborski vrapci, ili grlice pametniji od svih nas.
     Nije moguće da uzalud radja!
    Samo zato da preko moje kvadratne putanje stvori dijagonalu, sigurno nije nastao. Niti kao podsetnik na moj petogodišnji boravak u Crnoj Gori, jer samo sam tamo vidjala tako sitne crne plodove i sa uživanjem ih jela dok su se svi čudili, jer nisam dete, što jedem murvu. A još više su se čudili mojim pričama o rakiji od bele murve, to jest duda, koja je bolja i skuplja od šljivovice.
    (U prozoru mog komšije piše: „Voćna 150; šljivovica 250; dudova 300“ i svima je jasno šta je „pisac hteo da kaže“.)
    A da se krećem nekako „kockasto“, ustanovila sam odavno. U grad idem Radišićevom ulicom, dodjem do Venca Radomira Putnika i - nakon nekoliko koraka stižem u centar. Kući se vraćam Vojvodjanskom ulicom, pa Višnjićevom do Radišićeve i, nakon nekoliko koraka, stigla sam do svoje kapije. Kada se moja putanja pogleda iz ptičje perspektive, ispada da su moja uobičajena kretanja - „kockasta“.
    Onda sam konačno ustanovila da je i srce grada „kockasto“. Istina, sve ulice iz centra kao rukavci idu ka četiri Venca, četiri ulice koje su obgrlile centar, ali kada se pogleda iz ptičje zenice, sam centar je u obliku kvadrata. Kao i Venci koji ga uokviruju.
     Na početku Vojvodjanske ulice prvo me dočeka Dom JNA, pardon, Dom vojske - i niska ograda od betonskih stubova sa metalnim šipkama. Tu su uvek i putnici za Gakovo i Rastinu. Čekajući autobus, sede na šipkama i pljuckaju suncokret.
      Tu su me dočekali i plodovi murve. Kao kiša iz vedrog neba popadali su po trotoaru. Stablo je bilo iza ograde, kao i šimširi, odavno izrasli u stabla, a izmedju njih murva sa obiljem crnih plodova.
     Nešto mi šapuće da je regrut iz Crne Gore, svestan da se uspomene nose, ali i ostavljaju, posadio murvu. Zaplašen šimširima koji u njegovom kraju samo na groblju rastu, toj besmislenoj ogradi podario je nešto što radja. I raduje.
     Uz dud, razgranalo se stablo bodjoša.
     Preko putnika za Gakovo i Rastinu do plodova ne mogu i ništa drugo mi ne preostaje nego da pratim kako vršnjaci i dalje kočoperno napreduju.
      Sve više sam sigurna da gost i domaćin nisu nikli slučajno.

menjano pre 8 godina
Zdenka Feđver (seka) @ Sre, 06.07.2011. 00:53
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Prethodna blog poruka Sledeća blog poruka