Ne znam da li je istina ovo shto mnogi kenjaju kako je za vrme Tita bilo zabranjeno slaviti slavu,  znam samo das Iz  kucje u  ulici  Petra Kochicja 24 svakog 20-tog januara moralo chuti KO TO KAZHE< KO TO LAZHE.

Moj dida Kosta poznatiji josh i kao amerikanac, nije znao nishta da svira, al je zato jako lepo pevaoo i prichao je jako zanimljive priche. Stvarnoo.Jedino shto je tukao babu , pa smo ga zbog toga mrzeli al morali smo svejedno da dodjemo na slavu. Moja mama je uvek bila nervozna jer su ona i baba najvishe radile, ali radile su za slavu ,a meni je vishe bilo zhao scjaleta, mog, al to je vecj druga pricha.

Uglavnom, znalo se skupiti u toj kucji svakojaakog sveta.Ta slava je bila i kao neka Jugoslavija u malom. Pevale su se pesme od Djevdjelije pa do triglava( tim redom), usput se nashla tu i po koja shpanska komunistichka i MARSELJEZA I USTAJTE VI ZEMALJSKO ROBLJE. Vrhunac za mene je bio kad me dida popne u krilo pa nas dvojiica otpevamo Dooonesi vina krchmarice(posle j to bilo u neko filmu majke mi). Bilo j tu svakojakog sveta, Imamo rodjaka mafijasha, bilo je i par udbasha, al je moj dida bijo gospodar ceremonije.

Ujutu je pevao josh litar jeedan, i uvek je bio poslednji mushkarac koji je ostao trezan( iskuusnoo).