Volim tu pesmu čika Jove Zmaja koja se zove Naša Posla.Ko ne zna njene stihove, šta da mu/joj radim.

Svi se , sve vreme nešto snebivaju. Kad kažem svi(svi svi svi), mislim na onu poštenu čeljad (o kako to glupo zvuči).

Ne želim nikog da vređam al nekad nekog i uvredim, i evo upravo sad sam uvredio jednu ženu, ali ne namerno. Na studiu B voditeljka je izgovorila jedno ime i meni je izletelo par uvreda, nekad mi je brži jezik od pameti, i jeste da me ona nije čula, ali imam potrebu da se javno izvinim gospođi Nadi Kolundžiji.(  onoj na žalost manje poznatoj)

Skrenuo sam sa teme ali ovo se sve desilo u realnom vremenu, dok ovo pišem.

U tom istom vremenu, ali u malo drugačijem prostoru, tamo gde se odigrava pripovetka Salashar(t.j. u Šikari) žive moji.Njima napon struje stalno pada, kvare im se aparati i ne samo njima nego i celom kraju. Ja ih ubeđujem da su sami krivi za to, em redovno plaćaju em žive tu di žive. Niko se ne buni čekaju pravo vreme, valjda?Već se ljudi i navikli. Navike su čudo. Ja evo dok ovo pišem morao sam da prdnem. Ne zato shto sam nekulturan, već zato što sam odrastao na Selenči(tačnije Krugovima) pa mi nedostaje, valjda, taj "miris" iz detinjstva.

Pročitajte pesmu Naša Posla i jaako se lupite po čelu.