Svašta se čudnoga desi čoveku i na javi, a moram priznati da mi je java sve čudnija i čudnija, ali bdatee što sam sanjao neki čudan san, da ne poveruješ.

Oni koji me poznaju, znaju da ne živim baš najzdravijim životom, pa moguće da je taj moj san samo posledica neredovne ishrane, ili je pak posledica moje ljubavi prema single-malt rakiji.

Tako, eto, sinoć, posle poprilične konzumacije mog omiljenog pića, dodjem kući kasno. Tu je možda ključ svega, a možda i zbog toga što kad sam stigao kući morao sam, naravno, obilato da wečeram.

Pustio sam na kompu jedan od mojih omiljenih filmova "Fight Club", kad odjednom, nađem se u mom rodnom gradu. Nisam se mnogo pitao kako sam tamo  stigao, bio sam jednostavno radostan, davno nisam bio u Somboru. Išao sam Vojvođanskom ulicom, malo mi bilo čudno što je dan, a napolju nema ni jednog čoveka- baš čudno. Nastavljao sam dalje, marširao glavnjakom, ali ništa, nigde nikoga. Umesto pijace, pored robne kuće je stajala još jedna, ista takva robna kuća a na trgu je bila velika statua radnika koji se znoji. Bio sam prosto izbezumljen, kakav fašizam- smrt fašizmu. Ljudi kao da su u zemlju propali, gde su svi nestali. Krenuo sam prema hotelu, tamo su moji drugari, nadao sam se. Na malom trgu gde su parkirani fijakeri bila je mala kućica, prišao sam bliže, na njoj je pisalo Kolhoz. Skroz sam se prestravio, ali neki glas mi je rekao, nađi slobodu i sve će proći.Tražio sam je i tražio, ali je nisam mogao naći, video sam samo neke natpise, na nekom stranom mi jeziku, pretpostavljam kineskom.

Tad sam se probudio imao sam žgaravicu i bolela me je glava, ali sam, ipak bio sretan, to je bio samo san.