Neshto shto bih mogao primetiti kao konstantu na u svim ovim drzhavicama shirom Balkana, je to da je previshe apsolutizma a sve manje prosvecjivanja.Kad primetish da ovde ima gomila ljudi koji svashta znaju, al zato i ima isto toliko onih koji su jednostavno bezobrazni. Ti drugi se na ovim prostorima uvek nekako snadju. Ne mislim da ne treba biti i bezobrazan. Morash imati tu dozu sportskog bezobrazluka, ali batice ne podmecji nogu, ne laktaj se toliko, igraj tako da pobedish, ane da povredish.Iz dana u dan nas napadaju, bezobrazno, sa kamionima i avionima, a gde je tu realan zhivot. Ne mozhesh misliti,o kamionima kad ne mozhesh da ispunish ni prosechnu potroshachku korpu. Svi oni hocje da udju u istoriju, ali kako?
Bilo bi lepo da se nadje neki prosvetitelj pa da olaksha nama raji, kao shto je recimo raji olakshao zhivot Dositej Obradovicj donosecji razna znanja u ovu nashu malu Srbijicu, pa je izmadju ostalog doneo i krompir.Sad ponavljajte svi za mnon: Krompir , krompir ,krompir....
Ima i ta pricha o onom princu, Sidarti. On ze zhiveo pod staklenim zvonom, u svojoj palati, nije znao shta se krije van zidina njegovog zamka, al kada je saznao do kraja je dozhiveo prosvetljenje.
Naravno prvo je video bolesne i one koji krpe kraj sa krajem, one koji ne zhive u palati.
Neznam kako ovi ljudi koji se ovde neshto pitaju vide svet,kad izidju iz njiovijeh djipova ili sa farmi, da li oni mogu razumeti prosechnog choveka, ako mogu nek se podrude malo vishe, ako ne....
To je vecj druga pricha al je ona jako dugachka.