„Legao sam sa Zdenkom, zaspao sa ovcama“, rekao je Stefan Ivanov Pakuševskij, svojoj ženi Kosi, dok su srkutali jutarnju kafu - i samo se zagonetno smeškao.

Kosa je moja drugarica.

Ne mora i Stefan biti moj drug, iako ja mislim da jeste, ali ni Kosi, ni meni ništa nije jasno.

Moja knjiga „Pufnice i ježevi“ većinu čitalaca i razgaljuje i rastužuje,

sigurno znam da ih ne uspavljuje, ali - da ih toliko razbudi da moraju brojati ovce da bi zaspali?

To stvarno nije moguće!

Tek uveče Stefan je otkrio tajnu.

Zaspao je u dva.

Po kineskom satu - i po mojoj priči.

Kinezi su dan podelili na dvanaest sati - dvanaest životinja. Dan počinje u četiri, satom petla, a završava u dva, satom ovce. Izmedju su: pas, vepar, štakor, vo, tigar, zec, zmaj, zmija, majmun i konj.

Mudrica!

Ne Stefan, nego Kosa.

Zaspi u jedan.

Od svih životinjki mudro zbrisala, pa nikada neću saznati sa kojom Stefan leže, a sa kojom ustaje.