Tachno znash kad dodje taj dan.Kad ujutro jedva nadjesh mesto da parkirash bitziklo.Svega ima, to istina.
Na pijaci, u lancima, svakojakih proizvoda.Ima i sira i povrcja, a skontash i da nisu bash svi u ovom gradu ostali bez jaja.
Volim ja Sombor i taj njegov mentalitet, sa skoro svi njegovim manama. Ne volim tu preteranu pasivnost.
Po prirodi, a i po mentalitetu ne volim guzhve, ali bez obzira ne to volim gradsku vrevu, volim komeshanje.
Bez obzira na zgrade i istoriju, grad chine ljudi.
Sva ta vreva nestane do vechernjih sati, i petkom uweche vidish da ipak neshto nedostaje.
Milicija stoji i jedva cheka da zatvori kaficje u kojima se ne slushaju narodnjaci, pa ako ne slushash iste
ti onda lepo mozhesh kucji. Mala ponuda , a ono i nije da bash nema trazhnje.
Sechjam se kako sam  proshle zime prilikom povratka iz grada razocharan shto opet rano moram kucji zastao i rezignirano se osvrnuo prema svom rodnom gradu.
Video sam svetlo na nebu i skontao sam neko zove Betmena ili kojeg drugog superheroja da uchini neshto i popravi neke stvari. To mi je dalo nekakvu nadu i jeste da se superheroj josh nije pojavio nada ostaje.