al ovi kaficji, t.j. barem ovi  koje ja zhelim da posetim rade neshto mnogo kratko.

To je valjda zato shto pored tih kaficja , ili cheshcje iznad njih zhivi neka baba. Toj babi obichno smeta glasna muzika , onda ona redovno zove miliciju i eto shta da radish u dva je fajronat.

To je meni mnogo rano , al vazhnija je baba. Mora zhena da se naspava , a smeta joj buka. Neko bi pomislio shto se baba ne preseli na neki salash , tamo nema buke. To ,  ipak ,  nije dobro reshenje.

Navikla zhena da zhivi u centru , a i onda bi se mi mladi previshe opustili . U njeno vreme nije bilo tako ,

a nama ostaje da se prilagodimo njenom vremenu.

Pala mi je zato na pamet jedna ideja.

Shto bi mi dzabe placjali ove javne tuzhioce. Kao prvo to zanimanje  je i onako strana izmishljotina , a kao drugo mnogo su neefikasni i spori.

Da se vratimo starim obichajima i uvedemo zvanje Tuzhi- baba. To bi funkcionisalo otprilike ovako.

Ulicama nashih gradova bi krstarile te osobe , takozvane tuzhi-babe u pratnji dva pandura, one bi imale ovlashcjenja da one osobe koje one smatraju sumljivim lishe slobode uz pomocj ta dva , a po potrebi i vishe pandura . Kaznu bi odredjivale odokativnom metodom , ona bi bila neopoziva i odmah bi stupala na snagu. Naravno, kaficje bi zatvorili shetali bi korzom od osam do devet , i to , naravno ,  samo oni hrabri.