Tog jutra sam se probudio , u stanu je sve izgledalo isto, al imao sam neki osjecjaj da nisam sam.
Dobro, pomislio sam, mozhda sam odlepio , to je ok. Podigao sam slushalicu i chuo neko krchanje.
Samo mi josh fali paranojaa. Izzkuliraj - rekoh sebi. To je samo tvoja bujna mashta.
Morao sam da izidjem malo da se proshetam , nishta ne prija mozgu toliko , kao swezh vazduh.
Stvarno, ulica me opusti i ti nasmejani ljudi i vetricj pirka. Koja si ti budala , ko cje tebe da slusha
ti si jedna beznachajna tachka u ovom univerzumu, ondak sam na cjoshku primetio gospodina
malo previshe obuchenog za ovo doba godine. Ko josh u junu nosi kozhni mantil.
Na sledecjem cjoshku sam video josh jednog tako obuchenog gospodina , imao je welikee brkove.
Kad bolje razmislim i prvi je imao brkove. Paranojaa , ponovo .
Vratio sam se kucji iskljuchio telefon . pokushao sam da se prisetim shta bi ja to mogao da uradim ,
pa da privuchem pazhnju ove gospode .
Tihovao sam tako ceo dan i onda se setio. Prethodni dan sam preko telefona rekao drugaru
da u frizhideru imam poono shunke i slanine. To su te kljuchne rechi.
Nisam mogao nicheg drugog da se setim. Sedim sad u stanu i chuvam shunku . Ne dam vam bree,
imate vi dosta ne treba vam sad i ova moja , meni je draga i  ima za mene sentimentalnu vrednost.