Oprostite što sam srpkinja i živim u Srbiji, i toga se ne stidim,

Izvinite, ali koža mi je bela, i toga se ne stidim,

Priznajem, ne krijem da sam žensko, a volim muškarce, i toga se ne stidim.

Oprostite mi, ali iako ne mrzim tuđe zemlje, svoju volim

Izvinite, ali iako je istina da su i romi ljudi, verujem da sam i ja čovek

Priznajem, volim osobe suprotnog pola, a ne istog i usudjujem se to da kažem.

Oprostite, ali kada se priča o strahu crnaca na ulicama glavnog grada,

Ja upitam šta bi se dogodilo belcu u crnačkom getu.

Oprostite, ali kada crnac dobije privilegiju zbog boje svoje kože

Ja se čudim što se niko ne buni protiv tog rasizma.

Oprostite, ali kada postoji određeni broj pripadnika nacionalne manjine

Koji mora upasti na fakultet ili dobiti zaposlenje u firmi

Ja se upitam gde je tu jednakost

I čudim što se niko ne bori protiv te diskriminacije.

Oprostite, ali kada neko druge nacionalnosti

U mojoj zemlji odbija da govori srpski jezik

Ja se pitam zašto bih ja trebalo da znam njihov

I kako da im iskažem toleranciju kad se prave da me ne razumeju.

Oprostite, ali u svetu tolerancije prema manjinama

Koje postaju sve veće

Usudju

jem se da

priznam da vidim diskriminaciju većine

Koje je sve manje

Izvinite, ali ja se tada usudjujem da kažem

Car je go

I upitam

Gde je tu jednakost?

Za šta se vi to zapravo borite?

Oprostite što sam srpkinja i živim u Srbiji, a toga se ne stidim,

Izvinite, ali koža mi je bela, a toga se ne stidim,

Priznajem, i ne krijem da sam žensko, a volim muškarce, a toga se ne stidim.

Sada možete početi sa bacanjem kamenja.