Ne znam koliki je minus. Para lebdi samo iznad usana, nozdrve se ne lepe, uši ne bride. Pucketa zrnevlje bodjoša pod stopalima. Vrapci se negde sklonili, pa ih ne kljuckaju.
„Je li hladno?“, pitaju poznanici i samo što me ne ubiju kad razdragano uzviknem: „Nije! Divno je!“
Sombor se jutros probudio beo. Injem okićene krošnje, kao neveste, bacaju bukete prolaznicima.
Konačno dišem punim plućima.