Kao prvo,bojim se da cjemo Bucala chekati josh dugo da napishe neshta.On cje mozhda da me opovrgne,ali sumnjam.Taj strah i nije tako strashan kao neki drugi strahovi koje imam,chak se u ovom sluchaju vishe bojim da cje jako da me zaboli falus.Neki 2. strahovi ogranichavaju moj zhivot i ja se uporno borim protiv njih da bih zhiveo koliko toliko kvalitetnije.Ne bojim se mraka,bojim se pomalo visine ali ne bih da pricham o tim strahovima jer mislim da je to vishe posao za psihologe i psihijatre.
Pripadnik sam jednog herojskopg/nebeskog naroda,a bash mi je frka.Mozhda sam ja crna ovca.kukolj u ovom nashem snopu zhita(znak pitanja)A mozda ima josh neko ko se vako osecja(pitam se ja ali ne znam gde je znak pitanja na tastaturi u ovoj igraonici jbg totalno sam nesnalazhljiv)
Jerdan od velikih strahova je da ne izgubim posao.Taj strah nije imaginaran,nego stvaran,ali ne mozhesh tako zhiveti.Sa tim strahom sam se nekako izborio,bozhe moj poslove sam i gubio ali i dobijao,josh imam snage pa cju nekako da se utopim na trzhishtu rada.
Drugi strah je od povreda.Ne u smislu da se bojim povrede kao takve,vecj vishe da cj recimo ako kao pre neku godinu slomim nogu necju imati nikakva primanja.A to je vrlo zajebano.Josh pogotovo sad sneg i klizavo.
I konje ubijajukad slome nogu,nekad mislim da je to dosta humanije.
Trecji strah mi nekako najtezhe pada.Ove nekako i mogu da potisnem i zaboravim,dok ovaj trecji ne mogu nikako.Izvor mog trecjeg straha ne mogu da zaobidjem.Izvor mog trecjeg straha je poshtansko sanduche.
U ova moderna vremena sms-a i ostalih novotarija u sanduchetu ne mozhesh pronacji nishta dobro samo pretecje poruke od poshte i elektro-distribucije.
evo vam i jedna pesma naravno