Prvo smo tumarali,tamo-vamo.Ushli ovde i onde.Naravno,popili i ovoga i onoga.Pogotovo ja.
Shta cju kad volim.Svako se na svoj nachin zabavlja.Trebash imati taj neki svoj izduvni ventil.
Naravno,treba imati meru.Subota je dan za zabavu.Tad svi izadju na videlo.Napicheni klinci
ispadaju iz mraka.To je taj deo subote kojeg sam sam se uvek grozio.Neki ljudi kao da trgaju za
ruzhnim.Mozhda ne znaju za lepo.Naravno,nalecjemo na dvojicu koji nisu izdrzhali.Srecjom
nashom,naravno,svoju agresiju usmerili su jedan prema drugom.Kakvi potezi,ovo je previshe
agresivno,koliko za mene,ali vishe za moju lepshu i pametniju polovinu.Ostavljamo taj prizor iza
sebe,kroz koji trenutak vishe ni ne chujemo snazhne i tupe udarce i zaboravljamo sve te tupe
face shto sa uzhivanjem posmatraju prizor.
To nije nasha furka,ni farma ni veliki brat.Sve te poruke agresije.Novine su zhute,a televizije
light roze.Zato mi bezhimo iz guzhve u sporedne ulice.U malom klubu "Wheels" nalazimo
svoje parche subotnje zabave.Crno vino,crne masline i mocjni profesor Dujin.Mocjno,prosto,mocjno.
To su neke neprevodive dimenzije.Okrenesh se oko sebe i pogledash ljude.To su prave slike grada,
nasmejane ochi nigde prekog pogleda.