Ana Davidov > Zikra bate!

Ne razumem se mnogo u politiku (ako postoji osoba koja je razume neka se javi), niti se smatram dovoljno obaveštenom ili uopšte nekim ko može da argumentovano raspravlja o toliko kompleksnoj temi. Ipak, ne mogu da ne primetim hronični kolektivni virus pravljenja blesavim. Naime, oduvek me je interesovalo spekulisanje I nagadjanje o tome šta je zapravo problem naše nesuđene države, I makar naivni pokušaj dolaženja do ideje o rešenju. Za rešavanje problema nisam nadležna, ali izgleda da to ovde nije niko. Ne treba biti nestrpljiv. Pokušavam da pratim vesti, ma koliko to teško bilo, I trenutno je na televiziji aktuelna priča o Joci Amsterdamu. Nije mi sasvim jasno čuđenje naroda zbog te “tek sad” otkrivene veze između političara I kriminalca, jer se meni lično čini da je u pitanju jedan od težih “uočite razliku” zadataka iz enigmatike. Koliko je “čudno” što je neki kriminalac koji je to bio još za vreme Miloševića tek sad “provaljen” mada mu čak I tepaju, nije mi jasno, budući da slučaj gde se ljudi koje naše vlasti “uporno traže ne bi li sankcionisali problem” često podseća na dečije slikovnice gde dete treba da pronađe određenu stvar na slici koja se u glavnom nalazi na njenom centru, ispred detetovog nosa (koje to naravno, vrlo brzo uoči za razliku od naših vlasti koje često obuhvata Alchajmerova bolest i privremeno slepilo). Bez obzira na obasipanje vesti o “upravo otkrivenim” kriminalcima I najnovijim vrstama plastičnih operacija tj. puteva ka uspehu, među narodom je uglavnom zastupljena staro nova priča o ekonomskoj krizi. Interesovala me je ova zanimljiva pojava pa sam morala da se konsultujem sa starijim I mudrijim od sebe. Kao običnom neukom detetu ko što jesam, nametnuo mi se zaključak – ako je došlo do ekonomske krize znači da je para bilo, a sad ih više nema, na šta su stariji klimnuli glavama. Prvi zaključak je povukao za sobom drugi – ako je para bilo, a sada ih nema, znači da su one negde jer nisu mogle same od sebe nestati, na šta sam takođe dobila klimanje glavama. Sve ovo je dovelo do mog pitanja – a gde su onda te pare? Starijima mudrost I iskustvo tu nije pomoglo jer su se složili da se svi oni to ponekad zapitaju, a da odgovor niko ne zna. Verovatno su u pravu, da bih I ja trebala, ko sva normalna deca, da se “ložim” na Jocu Amsterdama, nosim majicu na kojoj piše “mafia” I borim se za legalizaciju marihuane, što je, kako se čini, jedina borba u Srbiji u kojoj se može pobediti. Možda su patriote u pravu da drugi narodi jedu prstima a Srbi zlatnim kašikama, a irelevantno je što "oni" prstima jedu hranu, a "mi" zlatnim kašikama govna, jer, ipak je poenta da su kašike zlatne.
Ana Davidov (baksuz) @ Uto, 12.05.2009. 03:05
Sledeća blog poruka
Da biste komentarisali blogove, morate biti ulogovani.
Sledeća blog poruka