Letos dok smo bili u poseti kod mojih na zapadu, ustanovili smo da nasa cerka (koja je sad nedavno napunila 3 godine) ima neki blazi oblik autizma. Prvih par dana nakon sto smo ovo otkrili, bili smo u potpunom soku. Plakali smo puno, uspanicili se i totalno se zbunili. Razmisljali smo da ostanemo na zapadu, gde ima mnogo bolje terapije i resursa za ovakvu problematiku ali smo ipak odlucili da se vratimo u ovu zemlju na kraju da vidimo sta mozemo ovde postici. Starija deca su morala da krenu u skolu. Zena koja radi u tehnickoj skoli kao psiholog je uspela da izadje na bolovanje. Citamo knjige neprestano u vezi ovog strasnog mentalnog stanja u nadi da pomognemo maloj Hani koliko mozemo. Idemo 2 puta nedeljno u Novi Sad kod fantasticnog terapeuta sto ima veliko iskustvo sa takvom decom. Ima neki napredak, ali jako sporo ide. Jos uvek ne zna neke osnovne stvari da govori poput "da," "ne," "tata," etc. Jako slabo reaguje na naredbe kao - "dodji ovamo," "daj mi to," etc. Verbalna komunikacija je veoma slaba. Zna da ponavlja sve sto cuje i na Engleskom i na Srpskom, ali do nedavno, nije znala znacenja reci koja bi govorila. Strasno!
Jos uvek smo u dilemi sto se tice selidbe na zapad. Ova strasna politicka situacija koja se trenutno desava isto nas motivise da jednostavno spakujemo sve pa da pobegnemo. Na zalost, svesni smo da zivot na zapadu i terapija tamo nisu garancija da ce se poboljsati Hanino stanje. Neka takva deca koja dobijaju sate i sate najbolje terapije, jako slabo napreduju, ili uopste ne napreduju.
U ovakvim situacijama, toliko mi je drago sto sam prihvatio Hrista u svoj zivot i krenuo da sledim Njega. Iako smo jos u haosu, svaki dan mu izlijemo brige u molitvi i iznova i iznova nam daje snage da izdrzimo ovu tesku nevolju i daje nam mir koji pravazilazi svaki razum. On nas tesi dok citamo i podsetimo se na obecanja koja pisu u Svetom Pismu poput - "Dodjite ka meni, svi koji ste umorni i optereceni i ja cu vam dati odmor..." i "Bog sve vodi na dobro onima koji Ga vole..." i "Nece nam dati iskusenje koje je previse tesko da podnesemo..." Kazem ljudima svaki put kad pitaju kako se snalazimo - "Da nemam Boga u svom zivotu, mislim da bi stvarno poludeo!!" On je veliki oslonac. Toliko mi je drago sto je On sveznajuci i svemocan i sto stvarno mogu da se uzdam u Njega u vezi svakog problema koji moze da me zatekne. Ne znam kako se ljudi snalaze bez Njega!
Oprostite mi sto nisam bas redovno pisao. Gledacu da to popravim. Puno pozdrava!