Kada sam prvi put dosao u Jugoslaviju pre skoro 17 godina. Bio sam odusevljen stavom vecine prema homoseksualnosti. Vecina sa kojom sam razgovarao o tome je smatrala da je ta pojava ili strasna bolest, ili greh. U Americkom drustvu, vec u osamdesetima, mnogi su ljudi poceli da veruju da je ovo nesto sasvim “normalno” i da bilo kakav drugi stav bi trebalo da se smatra netoleratnim i diskriminantnim. Homoseksualci bore se da legalizuju brak za sebe, cak i usvajanje dece!
Medjutim, vremenom sam primetio da sve vise i vise ljudi i u ovoj zemlji je pocelo da ublazi svoj stav prema homoseksualnosti. Verujem da su filmovi i serije, u kojima je uglavnom predstavljena homoseksualnost kao normalna stvar, dosta uticali negativno na svest naroda ovde. Zao mi je sto postepeno sledimo zapad u ovom polju.
Nemojte me pogresno shvatiti. Ne verujem da bi trebalo da izbegavamo homoseksualce I da ih tretiramo kao da su na nizom nivou drustva od nas, slicno kao sto smo mi tretirali crnce u Americi zavreme 50-ih. Ali mislim da je vazno govoriti istinu njima u nadi da im pomognemo.
Prvo bih hteo da vas pitam, pre nego sto pisem dalje u vezi ove vazne teme, da li ste ikada razmisljali o tome – kako znamo sta je istina i sta je laz? “Sto ljudi, sto cudi” sto se kaze kod vas. Svi imaju svoje misljenje o svemu. Nekada sva ta razlicita misljenja mogu da nas zbunjuju i nateraju da pomislimo da mozda ne postoji absolutna istina u vezi bilo cega u zivotu. Dan danas je veoma popularna filozofija relativizma, sto glasi – “Sve je relativno! Ono sto je istina za mene, ne mora znaciti da je i za tebe.” Ovo, iako lepo zvuci, i mozda moze da se primenjuje u odredjenim situacijama poput izbora paste za zube, ova filozofija ne moze da bude istinita sto se tice moralnih zakona. Na osnovu cega zakljucujem to? Prvo: Sama ta recenica –sve je relativno- nije relativna! Ta izjava je samokontradiktorna!! Drugo: Ovakvo razmisljanje nije prakticno ni realno primenjivo. Na primer, iako bi neki ljudi koji se drogiraju branili svoje lose ponasanje ovom filozofijom – ovo je dobro za mene, ali nije za tebe – ja ne bih nikada pristao da ih pustim da zive kako hoce. Rekao bih njima istinu – da takvo ponasanje unistava zivot! Drugi primer – Kada sef naredi, “Dodji na posao u 8h,” da li mozes da se pojavis kad hoces govoreci – “8h. za tebe nije 8h. za mene!!?” Svakako ne. Postoji absolutna istina ali nekada je tesko otkriti. Ali opet se vracamo na pitanje – kako da znamo sta je istina I sta je laz? Mozda ce vam se ovo ciniti naivnim ili staromodnim, ali ja verujem da je Sveto Pismo/Biblija najbolji izvor istine sto postoji u pisanom obliku na planeti. Posle mnogo godina proucavanja I primenjivanja Svetog Pisma, dosao sam do zakljucka da je ovo zaista merilo za odredjivanje istine i nekakav prirucnik za zivot. Verujem da je Bog napisao Bibliju preko ljudi i da je sto posto istinita. Zasto sve ovo navodim?
Nazad na temu. Da li ste znali da u Bibliji jasno pise da je homoseksualnost greh? Ne pise da je nesto sto je u nasim genima sto ne mozemo kontrolisati, ili da je necija privatna orijentacija. Jasno pise da je greh, isto kao sto je ljubomora, mrznja, preljuba, kradja, ubistvo, laz, itd. Prema tome, kada pricam sa homoseksualcima, postupam sa njima isto kao sa ljudima koji imaju problem sa grehom; kojima treba pomoc. Ne govorim njima, “ej, neka, ako ti hoces da budes gej, to je o.k! Radi sta hoces! Sve je relativno!!” Govorim njima istinu – da je to ponasanje nesto od cega treba se pokajati, nesto sto je lose za njih.
Poznajem jednog bivseg homoseksualca na zapadu kome je toliko drago sto je njemu neko rekao istinu. Ispricao mi je svoju zivotnu pricu nakon sto sam ga zamolio da mi objasni kako je upao u taj greh. Rekao mi je – “Greg, jednostavno je sve to pocelo u srednjoj skoli sa pornografijom. Postao sam zavisnik i gledao casopise, filmove svaki dan. Krenuo sam sa “soft porn”-om pa kada to vise nije zadovoljilo poceo sam da gledam “hard-core” porn. Poceo sam da izigravam to sto sam gledao, prvo sa devojkama. Onda mi je to dojadilo pa sam krenuo da spavam sa muskarcima. Bas kada sam stigao do dna svog zivota, neko je pricao sa’mnom i iskreno rekao kako sam na pogresnom putu. Prvo nisam hteo da ga slusam, istina je bolela. Izmisljao sam svakave izgovore za ono sto radim. Pricao mi je o Bibliji i kako pise tamo da je homoseksualnost greh ali da ako samo priznam Bogu i pouzdam se u Njega, sve ce mi oprostiti i dace mi snagu da pobedim taj greh. Nakon mnogo razmisljanja, odlucio sam da se pokajem i prihvatio sam Isusovo oprostenje. Osecao sam se kao da mi je Bog skinuo veliki teret sa ledja, kao da mi je istusirao dusu. Imam novi pocetak, novi zivot. Nisam operisan iskusenja. Dan danas ih imam. Nekada padnem. Ali vidi se napredak. Polako mi Bog pomaze da pobedim taj greh kao i svaki drugi. Cak se vraca zainteresovanost za zenski pol i jedva cekam da nadjem zenu sa kojom cu moci provesti ceo zivot.”
Ne treba tolerisati greh, treba ga zvati takvim kakav je. Treba voleti i brinuti se o ljudima koji su upali u greh homosekualnosti, ali ne smemo biti pasivni prema njihovom ponasanju. Moramo im reci istinu. Jedino onda postoji nada za promenu.

Greg