Pojavivši se blog i „ na severu Bačke“, onaj jezik čija bi banalna definicija bila „sredstvo komunikacije“ , a ne onaj jezik koji asocijativnim tokom mnoge nanosi na obalu holesterola sećajući ih na neki dobar krkanluk poput telećeg jezika u saftu ili možda na neki slučajno ili namerno (iz sačekuše) zalutali jezik u cmok-cmokanju u posleponoćno-valcer-pripitoj situaciji. Nego jezik - ovaj kojim čitaš, na njega će doneti i psovku. Desi se ,omakne se, izleti. Psovka(e) koje su me povele na pisnje ovih elektronskih redaka, nisu bug-vi već deo integralna verzija tog jezika, po formuli: "!piiii! Srbina koji ne psuje".
Psuju. Svi psuju , svašta može biti psovka, sve se psuje.
Psuju: studenti , psuju političari, očevi, penzioneri, štrajkači, štrajk brejkeri, odbornici, opzicija, vlast, predsednici, portiri, kondukteri, policija, vojska, svi uniformisani i oni u civilu, lekari, mesari, trgovci, pijačni prodavci, inspekcija, direkcija za nabavku, nabavljači, dobavljači, zaprašivači, pušači, nepušači, odžačari, crnci, belci, četnici, partizani, seljaštvo, radništvo, građanstvo, .... psuju javno , tajno...
Psovka: glagol ili imenica, prosta , proširena, retko složena rečenica... npr. Kada nam se nešto ne sviđa onda to imenujemo sa nečim, ili vršimo radnju nad njim ili nekom njemu genetski bliskom, obećavamo da ćemo vršiti, vršili smo radnju, pa može da se kiti pridevima, prilozima... mogućnosti stvrano koliko ti je volja. Postoje i gest psovke, kao ono: „ vaspitačice , vaspitačice pokazao mi je ružnu reč“.
Psuje se: ispit, protivnik, sin, penzija, uprava, nerad, koalicije, vlast, narod, nezatvorena vrata, nekupljena karta, dežurstvo, straža, uniforma, trendi odeća, pacijenti, čvarci, mušterije, inspekcija, siva ekonomija, robne rezerve, PDV, putarina, komarci, prazna kutija cigareta, zadimnjene prostorije, loši odžaci, belci, crnci, petokraka, kralj, cena žita, plata, grad...
Neko opsuje javno, neko u sebi, u kafani, na ulici, u kući, sa prijateljima, sa porodicom, u školi, tribini, na radnom , na neradnom mestu, ... neko napiše grafit, neko uzme žutu farbu pa na tarabu, neko oćuti pa u rupu k’o onaj pastir za Trajanove uši, ...
Vaspitanje me stavlja među tajne psovače, opsujem kada me niko ne čuje ili onako u sebi, nisam baš poslušno svojih roditelja dete, pa mi se dogodi, izleti, omakne. Opsujem psovku na forumu, chain mailove, spajanje neradnih dana, ljudsku glupost u praksi, nepotrebno trošenje reči zbog prevođenje sa srpskog na srpski, nameštene tendere, omnikpompetentne, limene kontejnere kao tezge na pijaci u centru grada, fasade, rupe na putu, renovirano-nerenoviran Dom omladine, propuštene šanse, neostvarene želje, neposećene događaje, obećanja u kampanji, populizam, carevo novo ruho...
Na mojoj ovonovogodišnoj listi želja i odluka, boldovano piše i manje psovki.
Ali, ... Car je go!
...