Večeras su koncertom italijanskog pijaniste Serđa Markeđanija počele 3. Somborske muzičke svečanosti, koje će trajati do nedelje, 27. aprila.
- U kulturi je isto kao i u životu. Recimo, pre tri godine ponovo se rodio SOMUS. I baš kao i novorođenče, postao je miljenik, svi da ga maze, paze, vole i da ga slave, a onda, baš kao i u životu, počinje da odrasta. SOMUS puni dve godine, i baš kao i u životu, počinje da prohodava, da grabi ka odrastanju. I onda, baš kao i u životu, napusti ga jedan od staratelja - Ministarstvo kulture. No, baš kao i u životu, drugi staratelj ga, Grad Sombor, još žešće povede kroz život. Pojave se neki dragi ljudi, pruže mu ruku, a to je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje - kazao je direktor Kulturnog centra „Laza Kostić” Mihajlo Nestorović.
Umetnički direktor Somborskih muzičkih svečanosti Mihajlo Zurković zahvalio se publici koja dolazi na koncerte klasične muzike, kao i umetnicima, koji zahvaljujući umetnosti i prijateljskim vezama dolaze u Sombor, kako je rekao, često za višestruko manje honorare od uobičajenih.
- Umetnost jeste davanje i umetnost jeste neisplativa, ali ne znam dokle ćemo moći tako. Hvala gradu i pokrajini što su nam pomogli i nadamo se da će se republika probuditi. Nadam se da ćemo sledeće godine na nekim stabilnijim nogama dočekati ovaj festival - kazao je Mihajlo Zurković i naglasio da je zbog finansijskih teškoća otkazan nastup dva velika ansambla. Somborske muzičke svečanosti zvanično je otvorio Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus.
- Ja jedva čekam da me ljudi zovu na neku manifestaciju da mogu da obučem sako. Hvala vam za priliku što mogu da prođetam ovaj sako ispred intelektualne elite grada Sombora. Mi ovih godina imamo mnogo prilika da u medijima gledamo poslovnu elitu, estradnu elitu, kriminalnu elitu, međutim nigde ne vidimo intelektualnu elitu. Bez obzira što sala nije puna, toliko je vaša odgovornost veća i treba da ste ponosniji. Sve dok postoji makar jedan čovek, koji će dolaziti da prati festival, taj festival mora da postoji - kazao je Rambo Amadeus prilikom otvaranja 3. Somborskih muzičkih svečanosti.
Prve večeri SOMUS-a nastupio je italijanski pijanista Serđo Markeđani, koji je svirao Šopenova Nokturna. Kako smo saznali Šopen je njegov omiljeni kompozitor, za koga se vezao još tokom detinjstva. Markeđani se smatra jednim od najboljih izvođača kompozicija poljskog autora.
- Dopada mi se ova sala, iako je mala. Atmosfera je dobra, kao i akustika, a publika je pažljivo slušala. Ne znam koga bih mogao da izdvojim kao drugog omiljenog kompozitora, ali rado izvodim na primer kompozicije Šuberta i mnogih drugih. Bilo mi je drago da sviram u Somboru i bilo mi je zaista prijatno - kazao je posle koncerta Serđo Markeđani.
Sutra uveče u osam sati u velikoj sali Gradske kuće nastupiće klavirski trio kojeg čine Rita Kinka (klavir), Laura Levai Aksin (flauta) i Marko Josifovski (violina). U četvrtak je na programu koncert Edina Karamazova, a u petak Kemala Gekića.
Realizovan je drugi od tri modula namenjenih davocima usluga u turizmu. Višesatno predavanje ponudilo je nekoliko mogućih pravaca razvoja.
Bez obzira koji put izaberemo i kakvom vidu turizma se okrenemo neophodno je da pre svega stvorimo naš proizvod, koji bi imao pečat jednog podneblja i bio prepoznatljiv u turističkoj ponudi. Kako je objasnio Miloš Ćuruvija, direktor preduzeća Futurizma, sve je negde već urađeno i praktično je potrebno samo da prilagodima ta znanja našim uslovima. On je predočio nekoliko uspešnih projekata razvoja turističkog proizvoda u Portugalu, Austriji, Španiji, Irskoj, Finskoj... Ćuruvija je kazao da su čak i u tim područjima, sa sistemskim pristupom razvoju turizma, očekivani rezultati došli tek posle nekoliko godina, ali i da su neretko bili primorani da menjaju početnu koncepciju i prilagođavaju svoju ponudu. Po pravilu svi su kao osnovu uzimali prirodu pa su tako kao turistički potencijali, uglavnom, bili prepoznati biciklizam i biciklističke rute, pešačenje, posmatranje ptica, sakupljanje bilja, vinske i rute sira... Uz navedeno, našu turističku šansu predstavljaju ribolovni i lovni, te gastronomski turizam, koji zahtevaju nešto „ozbiljniji” pristup - rečeno je na drugom turističkom modulu.
Tokom skupa više puta je ponovljeno da je svakom domaćinstvu, koje želi da pruža turističke usluge, neophodno dobro planiranje, kako bi se izbeglo nepotrebno svaštaranje. Stručnjaci su još jednom pozvali domaćinstva da sarađuju, navodeći da konkurencija u ovom vidu turizma, ne postoji i da je interes svih da se kroz zajedničko delovanje podstiče proširenje kapaciteta i ustanovljavanje kvalitetnije ponude. Na koncu, masovnost vodi do standardizovanja određenog proizvoda ili procesa, te stvaranja sopstvenog brenda, koji će imati svoju cenu i kupce.
