Juniorski reprezentativci Srbije nisu nastupili u repesažu dvojca na 500 metara u slovačkom Piještanu.
Eduard Lovas i Zoltan Ham zauzeli su sedmo mesto u svojoj kvalifikacionoj trci. ONi su pola kilometra izveslali za 1:39,41, što je bilo nešto više od sedam sekundi zaostatka za pobedničkom posadom iz Slovenije. Ispod našeg dvojca, u foto finišu, ostao je dvojac domaće Slovačke. Novim talentima bezdanske kajakaške škole ovaj nastup na Svetskom kupu bio je debitantski u juniorskoj konkurenciji u dresu reprezentacije Srbije. Oni su među šesnaest prijavljenih čamaca bili najmlađa posada. Obzirom da je bezdanski tandem prijavljeni i za učešće u trci na hiljadu metara, rešeno je da ne nastupe u repesažu upola kraće deonice, jer je malo verovatno da bi osvojili neku od prve tri pozicije koje garantuju prolaz u finale. Tako će Eduard i Zoltan odmorni dočekati sutrašnji nastup u kvalifikacijama hiljadarke za koju je takođe prijavljeno 16 posada, uglavnom kajakaških velesila, poput Nemačke, Britanije, Slovenije, SAD...
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najveći rast zarada u aprilu zabeležen je u Odžacima, gde je prosečna isplaćena zarada veća za više od 23 odsto.
Prosečna isplaćena zarada u aprilu ove godine u Somboru iznosila je 36.507 dinara i veća je za 10 odsto od isplaćene u martu. I dalje je vodeći Apatin sa 43.935 dinara, na drugom mestu su Odžaci sa 40.440 dinara. Na trećoj poziciji u okrugu je Sombor, a začelje drži Kula sa 36.270 dinara. Prosečna zarada za april u Zapadnobačkom okrugu bila je 38.008 dinara. Vojvođanski prosek je 47.484 dinara, a republički 46.530 dinara. Republički zavod za statistiku saopštio je da je prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u aprilu u Srbiji u odnosu na mart nominalno veća za 11,6 odsto, a realno veća za 10,7 odsto. U odnosu na zaradu isplaćenu u aprilu prošle godine, ovogodišnja prosečna aprilska plata realno je manja za 1,1 odsto - kazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Talas elektrifikacije zahvata i Sombor davnih dana krajem 19 veka. Dana petog februara 1895. godine, dakle iste godine kad i Nijagara, počeo je sa radom novi parni mlin na valjke „Export” tehnološki vrhunac onog vremena. Kapacitet mlina je bio pet vagona žita na dan. Krupio je i kukuruz, a ljuštio je i pirinač. Pogonski kapaciteti mlina su iskorišćeni i za „teranje” generatora. Sprega pogonskih motora i generatora omogućila je da februara 1895. godine zasvetli prva sijalica u Somboru, kako je pisao ondašnji nedeljnik na mađarskom jeziku „Bačka” (Bacska). Međutim još dugo će ta sijalica ipak ostati samo usamljeni svetionik vremena koje dolazi. Ondašnja opštinska vlast imala je ideju da električno osvetljenje sprovede od mlina do takozvanih „Belih jama” kako bi se u dugim zimskim noćima uživalo u čarolijama klizačkog sporta na ledu i to pod veštačkim osvetljenjem.
