Poziv Odeljenja za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo.
Nadležni podsećaju da rok za ozakonjenje nelegalno izgrađenih objekata ističe 6. novembra 2023. godine i ukazuju da će za objekte koji do tada ne budu legalizovani biti odbijeni zahtevi te da će biti sprovedeno rušenje nezakonitog objekta o trošku vlasnika. - Poruka svim građanima jeste da kada dobiju Obaveštenje o dostavi potrebne dokumentacije isto dostave u traženom roku i nakon toga plate taksu za ozakonjenje. Nepostupanje po Obaveštenju, odnosno ne dostavljanje tražene dokumentacije i takse za ozakonjenje je osnov za donošenje rešenja kojim se odbacuje zahtev za ozakonjenje. Konačnim rešenjem kojim se odbacuje zahtev za ozakonjenje, stiču se uslovi za rušenje nezakonito izgrađenog objekta, odnosno dela objekta - piše u apelu Gradske uprave Sombor. Građevinski inspektor će u roku od tri dana od dobijanja konačnog rešenja o odbijanju/odbacivanju obavestiti komunalna preduzeća o isključenju sa mreže koje mora biti sprovedeno u roku od mesec dana
Odeljenje za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo obaveštava građane da potrebne informacije o ozakonjenju mogu dobiti svakog radnog dana u kancelariji 148 na prvom spratu Županije.
Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” ove godine obeležava 160 godina neprekidnog postojanja, tokom kojih je svoj knjižni fond od 20 hiljada knjiga uvećala na čak oko 350 hiljada, uz nekoliko stotina knjiga koje se smatraju spomenicima kulture i retkim knjigama.
- Čovečanstvo
koje danas živi ne može svome potomstvu ostaviti uzvišeniji, dostojniji
i pun blagoslova spomenik sećanja i ne može se u tolikoj meri zadužiti
za zahvalnost kao otvaranjem jedne ovakve vlastite biblioteke koja će
gradu služiti na veliku čast - napisao je Karlo Bijelicki, osnivač somborske biblioteke, 1859. godine u svom pismu gradskom Magistratu, u nastojanju da obezbedi i podršku gradskih vlasti za plemeniti cilj. Obeležavanje 160. godišnjice počelo je objavljivanjem prve knjige pripovedaka iz Sabranih dela Veljka Petrovića, a starim i novim članovima uveden je popust od 50 odsto na ovogodišnju članariinu.
Centralna
svečanost povodom jubileja biće održana u petak, 25. januara u 13 časova. U Narodnom pozorištu Sombor biće priređena svečana akademija, čiji gosti će biti ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević, upravnik biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Miro Vuksanović (upravnik Gradske biblioteke od 1975. do 1988. godine), upravnik biblioteke Matice Srpske Selimir Radulović i upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković.
Kada je osnovana 1859. godine, biblioteka je imala oko 22 hiljade knjiga, najvećim delom na nemačkom jeziku. Gradska biblioteka je do 1920. godine bila smeštena u Gradskoj kući, a potom su sledile godine seljakanja, sve dok posle 2. Svetskog rata nije useljena u prostorije nekadašnje Mađarske čitaonice, gde se i danas nalazi uprava biblioteke i Dečije odeljenje. Šezdesetih godina 20. veka zbog naraslog knjižnog fonda biblioteci je dodeljena zgrada nekadašnje Somborske štedionice na Glavnoj ulici, gde su danas naučno odeljenje i odeljenje za odrasle, te knjigoveznica i knjižara. Bibliotečki fond se u jubilarnoj godini kreće oko 350 hiljada, na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku.
Utemeljitelj somborske biblioteke bio je finansijski službenik Karlo Bijelicki (1813-1878), koji je dvadeset godina bio i njen upravnik, sekretar i knjigovođa. Karlo Bijelicki je već sredinom 19. veka u svojoj ličnoj biblioteci imao preko deset hiljada knjiga, a osnivanjem gradske biblioteke želeo je da knjigu približi i siromašnim građanima, kako bi unapredio njihovo obrazovanje. Do kraja života ostao je veran svojim humanističko-prosvetiteljskim i
apolitičkim shvatanjima. Karlo Bijelicki je umro 16. februara 1878.
godine. Sahranjen je na Velikom katoličkom groblju u Somboru dva dana
kasnije.
Somborska trgovačka i zanatlijska omladina priredili su 24. januara 1887. godine humanitarnu igranku u sali „Građanske kasine”. Ulaznica je bila jednu forintu, a sav prihod je uplaćen u korist siromašnih učenika trgovačke i zanatlijske škole.
